Црква слави Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу хришћана, који својим молитвама умилостиви Бога према грешнима, помаже појединцима и народима у рату, миру и невољи.
Конкретан догађај који се тога дана спомиње и празнује десио се према хришћанском вјеровању 1. октобра 911. године у вријеме цара Лава Мудрога (или Философа).
Служено је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Црква је била пуна народа. У позадини цркве стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. Према хришћанском вјеровању, у четврти сат ноћи појавила се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одјећом покрива народ.
Покров Пресвете Богородице јесте њен омофор (покривач) који је она разастрла над Хришћанима – у виђењу које је имао преподобни Андреј Јуродиви и његов ученик.
Због тог догађаја је уведено празновање као сјећање на тај тренутак и на стално покровитељство Пресвете Богородице. Подсјетник је хришћанима да их Богородица увеијк штити. Празник је познат и под именом Покровице, Богородичин покров и Женски празник.
Постоји обичај од старих дана да жене посте пред Покров, па се на сам празник причешћују.
Сматра се да је у питању женски празник, посебно посвећен породиљама и мајкама. Зато данас жене не би требало да раде тешке послове и да буду пажљиве, као и да дан проведу у миру и молитви и да га посвете поштовању Богородице.
Жене које немају дјеци треба да се помоле светитељки како би затрудњеле.
Обичај је да жене овај дан мајке треба да проводе вријеме с дјецом и моле се за њих.
Удате жене на овај дан купују хризантеме, а стављају их пред врата да привуку благостање и срећу.
На данашњи дан се изговарају ријечи: “Радуј се, Радости наша, и прекриј нас од сваког зла часним омофором твојим”.
