Српска православна црква (СПЦ) прославља данас Светог Николу Чудотворца - Никољдан, у помен на дан када је овај светац окончао овоземаљски живот 343. године Нове ере.
Свети Никола рођен је у Патари у породици богатих родитеља, чији је иметак након њихове смрти раздијелио сиротињи.
Врло млад је постао свештеник, а затим и епископ свог родног града. Био је потпуно посвећен свештеничком животу и милосрђу и неуморно је радио на ширењу и утврђивању Христове вјере.
Много је путовао и највећи број његових чуда, које је чинио за овоземаљског живота, везана су за путовања, нарочито за спасавање морепловаца из олуја и магле.
Сахрањен је у саборној цркви у Миру, а када су Турци у 11. вијеку освојили тај град, хришћани су мошти Светог Николе 1096. године пренијели у Бари, гдје се налазе и данас. Никољдан је, уз Јовањдан и Ђурђевдан, најчешћа слава код Срба.
Овом празнику посебно се радују дјеца, која уочи Светог Николе оставе чизмицу у коју се потајно остављају поклони. Обичај потајног остављања поклона везан је за живот Светог Николе јер он доброчинства и милосрђа никада није чинио јавно.
Свети Никола слави се у вријеме Божићног поста, па вјерници припремају искључиво рибу и другу посну храну.
Вјеровања и обичаји
Свети Никола још се назива и заштитником лађара, сплавара, воденичара и рибара, и сматра се да не треба започињати путовања на данашњи дан.
Постоје и вјеровања да на Никољдан нероткиње треба де се моле Светом Николи, а понегдје је и забрањено обављање такозваних женских ручних радова.
Како би година пред нама била плодна и берићетна, ко је пропустио да на Свету Варвару, прије два дана, посије божићну пшеницу, може то учинити на данас, на Никољдан.
Дух помагања и даривања сиромашних, који је био смисао и животно опредијељење светог Николе, па их треба даривати оне који немају и помоћи им. Зато је традиција да се даривају ораси, љешници, јабуке и слаткиши стављањем у ципеле покрај кревета или у прозоре.
Осим што се празнује као највеће српско крсно име, Свети Николај Чудотворац такође је еснафска слава, односно заштитник заната лађара, сплавара, рибара и воденичара. Због тога се још назива водена слава, а вјерује се да не треба започињати ни путовања. Такође се у народу сматра да је заштитник путника и сиротиње.
Свети Никола пада у вријеме Божићног поста, па је и славска трпеза обавезно посна.
