Данас Српска православна црква празнује Бадњи дан који најављује највећи хришћански празник - Божић. Име је добио по бадњаку, храстовој грани, која се на овај дан традиционално уноси у домове. Бадњи дан је богат ритуалима, обичајима и симболиком, а централни дио прославе је окупљање породице за посном трпезом.
Традиционална вечера на слами
Некада се за Бадње вече обедовало на слами која је била простирана на кућном поду. Овај обичај, који симболизује једноставност и повезаност са коријенима, данас је задржан у измијењеном облику. У савременим домовима испод стола се ставља мало сламе и гранчица бадњака, чувајући дух традиције.
Поријекло и значење обичаја
Обичаји везани за Бадњи дан дубоко су укорењени у српској традицији и имају веома старо поријекло. Многи од њих потичу из паганских времена, а црква им је временом дала хришћански карактер. Срби су их наслиједили од својих предака и до данас их пажљиво његују.
Бадњак, који се традиционално сијече на Бадњи дан, јесте грана храста, дрвета које је код Словена имало свето значење и било повезано са божанством Световидом. Његово ложење симболизује огњиште, породични култ и обнављање живота, јер се Бадњи дан обиљежава непосредно послије зимске краткодневнице, када се природа припрема за нови циклус.
Сјеча бадњака – Ритуал пун симболике
Још у рану зору, пуцањем из пушака и прангија, најављује се одлазак у шуму по бадњак. Сјечу бадњака обављају искључиво мушкарци, обично домаћин и најстарији син, прије изласка сунца. Прије него што посијеку дрво, они му назову „добро јутро“, честитају празник и моле за здравље и срећу породице. Бадњак се посипа житом, а у неким крајевима му се дарује посебно припремљен колач.
Посебан значај придаје се начину на који се дрво сијече – оно мора пасти на исток, а сијече се највише са три ударца, симболизујући тројство. Након тога, бадњак се доноси до куће и оставља испред улазних врата, гдје чека до вечери да буде унијет у дом.
Уношење бадњака и сламе у кућу
Увече, домаћин бадњак уноси у кућу уз свечану церемонију. Куца на врата, а укућани питају „Ко је?“ На његов одговор „Бадњак вам долази у кућу“, домаћица отвара врата и изговара: „Добро вече, бадњаче!“ Домаћин тада уноси бадњак десном ногом преко прага, поздрављајући укућане ријечима „Срећно вам Бадње вече“, док га укућани дочекују са „Бог ти добро дао и среће имао“. Домаћица га притом посипа житом као симболом плодности и благостања.
По уносу бадњака, домаћин обилази кућу имитирајући квочку, док укућани прате квоцајући и пијучући као пилићи. У сваки угао куће баца по један орах – симбол жртве прецима. Потом домаћин или домаћица уноси сламу, разносећи је по цијелој кући, а посебно на мјесто гдје ће бити постављена вечера. Слама симболизује јасле у којима је рођен Христ, док обједовање на поду окупља породицу у духу јединства и скромности.
Налажење бадњака – Оживљавање огњишта
Када се бадњак постави на огњиште, укућани га љубе, преливају вином, мажу медом и посипају житом. Паљење бадњака симболизује светлост, топлину и обнављање живота. Дјеца распирују ватру гранчицама уз ријечи: „Колико искрица, толико парица, пилића, кошница...“ призивајући благостање за цијелу породицу.
У савременим условима, гдје већина домаћинстава нема огњиште, бадњак се често пали симболично, спаљивањем пар храстових гранчица или листова. У многим градовима широм Србије обичај налагања бадњака пренет је на црквене порте, гдје се организују колективна паљења.
Савремено обиљежавање Бадњег дана
У урбаним срединама прослава Бадњег дана прилагођена је савременом начину живота. Умјесто сјече бадњака, гране се често купују у облику малих снопова украшених црвеним тракама, док се ложење бадњака своди на паљење симболичних грана. Породица се окупља за посном трпезом, док неки обичаји, попут уношења сламе, остају сачувани у руралним срединама.
Без обзира на промјене, Бадњи дан и даље остаје вријеме породичног јединства, поштовања традиције и духовног мира, припремајући вернике за радосну прославу Божића.
(Телеграф)
