Српска православна црква и вјерници данас обиљежавају дан Преподобног Јована Ветхопешчерника. Породица преподобног Харитона у Палестинској пустињи близу Јерусалима називала се Ветхом Лавром, јер би подигнута пре других лавра. У тој Ветхом Лаври подвизавао се овај преподобни Јован.
Од младости рањен божанском љубављу, он се приљуби уз Бога, по речи псалмопевца: Мени је добро приљубљивање уз Бога (Пс. 72, 28). Презревши ништавне сласти овога свијета и гордост, он се уклони из своје домовине, узе крст монашког живота и оде у туђу земљу Господа ради, Који је од рођења Свог био туђинац на земљи и све до смрти није имао гдје главе склонити.
А кад дође у Јерусалим он се поклони светим мјестима, па онда оде у Ветху Лавру блаженог Харитона. И ту се удостоји свештеничког чина због свога врлинског живота. Јер он беше подражатељ древних подвижника: обуздавши телесне страсти великим уздржањем, и посвуноћним стајањима на молитви, и сећањем на смрт, и разноврсним умртвљивањем, он веома испосни своје тело, и постаде земаљски анђео у телу. Пошто дуго поживе и потпуно угоди Богу, он се пресели ка Господу, а свети Анђели му на рукама својим однеше душу у нестариву породицу небеску.
Преподобни Јован се назива Ветхопешчерник умјесто Ветхолавриот, зато што је Ветха Лавра светог Харитона спочетка била разбојничка пештера, у коју разбојници дотјераше везана светог Харитона. Али он на чудесан начин би одрешен, и разбојници изненадно помреше од вина отрованог змијиним отровом. Одрешен, он нађе у пештери много злата, и прво у тој пештери устроји цркву, и сабра братију. Потом изнад пештере сагради обитељ.
А пошто преподобни Јован проведе живот у тој старој пештери, служећи у пештерској цркви, он због тога и би прозван Ветхопешчерник (или Старопећиник). Преподобни Јован поживе и упокоји се у осмом вијеку. Према народим обичајима данас треба избјегавати свађе, даривати вољене особе и поспремити кућу.
