Вјерници Српске православне цркве у четвртак 29. маја обиљежавају Спасовдан, дан кад се, по предању, Исус Христос вазнео на небо и сјео са десне стране Бога.
Вазнесење Господне, велики хришћански празник у народу познат као Спасовдан, један је од такозваних покретних празника. Обиљежава се увијек 40 дана послије Васкрса, а 10 дана прије Свете тројице, односно Духова.
Како се Васкрс увијек слави у недјељу, тако Спасовдан увијек "пада" четвртком, а у народу постоји вјеровање да је управо овај празник најсрећнији дан у години. У црквеном календару обиљежен је црвеним словом, а многи су у дилеми да ли би на Спасовдан требало да се придржавају поста.
Дилема настаје управо због црвеног слова, којим се обиљежавају најважнији празници у православљу. С обзиром на то да Спасовдан не "пада" у вријеме црквених постова, на овај дан се не пости – напротив.
У српском народу дуго је важило правило да од Нове године, која "пада" 14. јануара по јулијанском календару, до Спасовдана не би требало пити млијеко, нити га користити за припрему јела. На дан Христовог Вазнесења обичај је био да се дан започне јагодама, како би цијела година била слатка, односно повољна за напредак и здравље укућана.
Потом би домаћице на трпезу износиле цицвару, прво јело на бази млијека које би укућани јели од Нове године по јулијанском календару.
Даљи обичаји налагали су да се за ручак на трпезу износи јагњетина, посебно у кућама које су прослављале Спасовдан као крсну славу.
Наши стари строго су се држали правила да на Спасовдан не одлазе на њиву и да никако не спавају током дана, јер се вјеровало да ће онај ко на Спасовдан дријема поподне бити поспан током читаве године.
