У источном дијелу пустиње Сахара, на самој обали предивног Црвеног мора налази се Хургада, град у Египту који је прави мали рај за туристе и све оне који уживају у егзотичним дестинацијама.
Овај египатски град, који броји више од 200.000 становника, тренутно је најпопуларније љетовалиште у Египту, земљи фараона и изузетно богате културе. Хургада, иако у пустињи, посједује све што вам треба за љетовање које ћете дуго памтити.
У граду тренутно има око 200 хотела, а занимљив је податак да је први хотел „Шератон“ изграђен 1963. године. Тај хотел данас не ради, али својевремено су у њему боравиле неке од најзнаменитијих свјетских личности, попут Лејди Дајане.
Хотели у Хургади представљају оазе у пустињи, али свакако то није једино што овај град нуди. Екипа АТВ-а боравила је у овом љетовалишту а у Републику Српску се вратила са сјајним утисцима.
Након директног троипочасовног лета из Бањалуке, слетјели смо на стари аеродром у Хургади, а прво што нас је дочекало било је јако топло вријеме, док је дашак пустињског вјетра давао повремено олакшање. Упутили смо се у хотел Палм Ројам Ризорт, а док смо се возили врелим асфалтом изграђеним између непрегледних пустињских површина, примјетили смо да на улицама нема гужве и да становници Хургаде возе углавном аутомобиле из Азије, као што су Тојота и Хјундаи. Важно је напоменути да се на путевима налазе пунктови на којима припадници полиције провјеравају аутомобиле, а све како би се осигурала потпуна безбједност у граду.
Након што смо се смјестили у хотел, у регији Сома Беј, која је нешто удаљенија од саме Хургаде, одмах смо отишли на предивну пјешчану плажу. У овој регији су најљепше пјешчане плаже, у шта смо се и сами увјерили, а боја Црвеног мора се прелива у неколико нијанси плаве.
Мајске ноћи у Хургади су нешто свјежије него што можда очекујете, али и даље веома угодне. Музика у хотелу се гаси прије поноћи, тако да вам је миран сан загарантован.
Хургада нуди много занимљивих активности. Нашој екипи је свакако најзанимљивија била посјета бедуинском селу и јахање камила. Бедуини су народ који живи у пустињама, можемо слободно рећи да су одсјечени од свијета, али зато свијет долази њима. Тако смо и ми дошли, јурећи комбијем кроз пијесак, што је за нас била још једна у низу авантура. Сазнали смо да су бедуини јако дуговјечан народ те да живе и по 120 година, уз помоћ биљака које су им доступне. Бедуини све лијече на природан начин и живе животом који је нама незамислив. Вођа села је најстарији међу њима, од њега купују животне потрепштине, и он једини има телевизор који остатак села може гледати. Њихове породице су велике, а могу имати и до четири жене, као уосталом и сви остали мушкарци исламске вјероисповијести у Египту.
Ту смо срели дјецу која су се стидљиво шуњала око нас, а када смо им дали по који новчић, онда су нас пратили у стопу и фотографисали се са нама. Дјевојчице и дјечаци са тамним очима, обучени у ношњу прилагођену животу у пустињи, призор је који се не заборавља. Иако се можда не разумијемо због различитих језика, емоције су оно што зближава људе, па тако и људе из планинско-равничарске државе са људима из пустиње Сахара.
Свакако ако вас пут нанесе у пустињу, требате искусити и јахање камиле. Ове пустињске животиње су умиљате и потпуно безопасне, тако да је јахање камиле свакако обавезна авантура у Египту. Камила је једна од најстаријих човјекових помоћника, људи у Египту је користе већ више од 3.000 година.
Нисмо се само на камили провозали, већ и на кваду. Вожња квадова дубоко у камено-пјешчаној пустињи траје око четрдесетак минута, приликом чега је неопходно ношење наочара и мараме, како бисте се заштитили од пијеска.
Након пустиње, сасвим логичан наставак дана је освјежење у мору. Бродом смо отпловили на острво Магавиш, гдје смо једва дочекали да се бућнемо у свјежу воду Црвеног мора. Када већ помињемо Црвено море, сви туристи који долазе на обале овог мора би требало да знају да ништа из мора, као што су каменчићи или корали, не смију изнијети из Египта, у супротном им чак пријети и затвор. Једноставно, Црвено море је Египћанима светиња и добро га чувају. Но, вратимо се на Магавиш. Острво, као и град Хургада, има предивне пјешчане плаже, са ситним пијеском, златножуте боје. Такође се можете освјежити и пићем у бару, а овдје ћемо додати и информацију да у Хургади скоро сви примају евре. Један евро износи 50 египатских фунти, али се тај однос често мијења због велике инфлације у Египту.
Наш дан у пустињи је био савршен, а оно што никако не смијете заборавити приликом боравка у Хургади јесте крема са заштитним фактором и константна хидратација. Иако су нам рекли да мај није толико врео као јул или август, сунце у пустињској земљи се никада не потцјењује.
Из срца египатског дијела пустиње Сахара, наредних дана смо прешли у само језгро града. Шеталиште Мемша, дуго шест километара, популарно је туристичко одредиште на којем се налазе хотели и мноштво трговина. Управо ту се налази и хотел у којем смо боравили, Свис Ин. Сви хотелски комплекси имају своју плажу, а унутар хотела вам ништа неће недостајати јер нуде ол инклузив услуге, односно, све укључено.
Када причамо о шопингу, култура цјенкања у Египту је јако важна, а локални продавци се скоро увриједе када не поштујете њихова неписана правила трговања. Дакле, ако се одлучите за куповину у Египту, цјенкањем можете спустити цијену и до неколико десетина евра, у зависности шта купујете. Додајмо и да се бакшиш јако цијени, као и свагдје у свијету, с тим да у Хургади та цифра не би требала да прелази три евра. Иначе, просјечна плата у Египту износи 120 евра, а цијене појединих намирница су веће него у Српској и БиХ, док су друге поприлично јефтине.
Мемша је преко дана скоро па празна, али увече је незаобилазна локација за све туристе. У мају нема много људи, али током три љетна мјесеца, како су нам рекли наши домаћини, ово шеталиште врви од људи.
И баш како смо негдје на почетку споменули, у Хургади сте потпуно безбједни. Шеталиште Мемша је покривено камерама тако да нема мјеста за страх.
Становници Хургаде су гостољубив народ, у шта смо се и сами увјерили. Скоро сви знају по неку ријеч енглеског, па чак и шестогодишња дјевојчица Хеба која нам је на улици продала привјесак за три евра. У Египту можете чути и српски језик, па нам је тако Атеф отпјевао пјесму Халида Бешлића "Ја без тебе не могу да живим".
Приликом боравка у Хургади посјетили смо и џамију Ел Мина, која се налази у марини, што би био и превод са арапског језика. Изградња џамије је коштала два милиона евра, а ту немалу своту су скупили становници Хургаде те су свом граду на тај начин оставили монументалну грађевину.
Искористили смо прилику да прошетамо марином, то јесте, луком која нас је донекле подсјетила на луке диљем јадранске обале.
Љетовалиште Хургада је јако популарно међу Србима, па смо у хотелима у којима смо били срели људе из Републике Српске и Србије. Становницима Српске и Србије Хургада је постала јако доступна од кад туристичка агенција Контикти у својој понуди има директне летове из Бањалуке и Београда. Са бањалучког аеродрома у мају се лети само петком, а у јуну, јулу и августу уторком и петком. Сјајан и једноставан избор за љетовање, у шта смо се и сами увјерили.
