Шевко Ћоровић име је човјека којег живот није мазио, човјека рањеног не само ратним гелерима, којих је више од 40 у тијелу, већ и животом пуним борбе, боли и неизвјесности. Када су га медији посјетили, нису могли остати равнодушни пред његовим тихим, али тешким сузама – сузама које ријетко теку код мушкараца, али када потеку, говоре више од ријечи.
Шевко данас живи у породичној кући с мајком и сином који је 70-постотни инвалид. Његова кућа је неусловна, а примања нема како би је реновирао.
Незапослен, нарушеног здравља, без сталне подршке – Шевко је остао и без супруге, која га је напустила.
Некадашња кућа током рата ми је изгорјела, имао сам доста стоке горе, све је то попаљено, а овдје, због здравствених проблема, живим с мајком. Имао сам два инфаркта срца, обољење плућа, рањаван сам у ноге преткрај рата и имам 37 гелера у ногама и два-три у глави. Овдје сам у Горажду да бих био ближе болници јер имам гушења. И син ми је болестан и супруга је исто била. Имала је обољење кичме, отказале су јој биле ноге и двије године сам око ње деверао. Доктор долази у Фочу из Београда ради ње и кад се мало опоравила… Бринуо сам о њој, кад је оздравила, оставила ме је. Отишла је с једним што га је упознала у бањама у Фојници. Тешко је овдје, ни мајка не може, и она је болесна. Ја бих највише волио да се вратим горе својој кући. Љети горе некад у брду гдје ми је кућа живим, а зими не могу јер метар буде снијега. У породичној кући сам с мајком овдје. Волио бих да ми син нађе посао, предавао је на три-четири мјеста, али на љекарском није прошао. За мене мање-више, ја немам жеља – казује Шевко.
Овај човјек, херој из сјене, свакодневно се бори да пружи свом сину барем основне услове за живот.
.webp)
