Бака Мирјана Петровић има 98 година, живи сама у селу, у малој кући. Ведрог духа и расположења, увијек је спремна да дочека госте, у маленој кући на брду у Лозници на западу Србије.
Тако су, двоје младих постали њени редовни гости, а бака се њиховом доласку највише весели. Њих двоје, на свом профилу на ТикТоку, редовно објављују њихове сусрете са баком, гдје она сваки пут о себи открије понешто ново.
Ова старица је на својим плећима носила свашта - преживјела је најтеже тренутке, од ратова до гладовања. Али, упркос свему, није изгубила ведрину, а њена дуговјечност многе изненађује.
У својој 98. години она има башту на којој би јој многи позавидјели. Засади парадајза високи су преко два метра, ни руком се не могу докучити. Башта је увијек окопана и уредна, а од поврћа, може се наћи свашта. Бака, такође одржава и малине, посадила је 4 реда. Притке за боранију је поставила сама, а има их око 150.
"За вријеме рата, спавала сам гладна и боса по шумама. Мајка је са петоро дјеце спавала по шумама. Скупљали смо грање и палили ватру да кувамо јагоде и којешта. Мучили смо се гладни, по потоцима и јаругама", каже она.
Рецепт за дуг живот не постоји, али ова бака има савјете за дуговјечност, злата вриједне.
"Устајем рано. Подложим ватру, метнем џезву на шпорет. Док кафа проври, ја нахраним кокошке, сједнем на кревет - чашица ракије, шоља кафе - мало ракије, мало кафе... То годинама радим свако јутро, и ево, доживјела сам скоро 100 година", каже ова витална бака.
"Битно је да имам да поједем и да попујем, ништа ми друго не треба. Омладини желим само здравља, ја 10 година нисам отишла код љекара", додаје.
Како је самоћа под старе дане тешка, бака има једину жељу, а то је да јој неко сврати и да има са ким да поприча.
