Свети Василије Острошки, светитељ који се слави 12. маја, поштован је као велики чудотворац. Његове мошти, смјештене високо у стијенама манастира Острог у Црној Гори, привлаче хиљаде људи годишње - без обзира на њихову вјеру, поријекло или године.
Рођен је као Стојан Јовановић у Поповом пољу код Требиња, а већ у 12. години послат је у манастир Завала, гдје је његов стриц Серафим био игуман. Након што је завршио манастирску школу, добио је монашки чин и постао парох Поповог поља.
Службовао је у многим градовима, од Мостара, преко Херцег Новог и Пљеваља, Мораче, до Огоношта и Бјелопавлића. Преминуо је 1671. године. Његове мошти почивају у манастиру Острог, уклесаном у стијену црногорских планина, који и данас окупља хиљаде вјерника из цијелог свијета.
За многе, име светог Василија буди слике наде, вјере и чудесног исцјељења. Његов дан није само литургијски празник, већ тренутак када, према народном вјеровању, "небеске силе силазе међу људе".
Шта вјерници доносе на Острог и зашто баш вунене чарапе?
На овај свети пут, вјерници не долазе празних руку. Традиционално, са собом носе уље, тамјан, памук, али најпрепознатљивији дар су бијеле вунене чарапе. Ови предмети остављају се поред моштију, да преноће уз светитеља. Вјерује се да све што дотакне његово присуство поприма моћ исцјељења.
Али управо чарапе, једноставне и бијеле, носе дубљу, готово мистичну симболику.
Светац који хода ноћу
Према предању, Свети Василије "сваке ноћи устаје из ковчега и шета по стијенама Острога". Ова легенда живи међу свештеницима и народом, уз тврдње да су многи свједочили необичним појавама.
Један од упечатљивих детаља јесте вјеровање да се чарапе које су увече остављене поред моштију, ујутру проналазе поцијепане.
Многи свештеници кроз вијекове свједочили су о необичном призору, вунене чарапе које су претходне вечери биле цијеле, ујутру буду поцијепане. Управо зато се дарују бијеле чарапе, да их светац обуче у својим ноћним молитвеним шетњама.
Према легенди, свети Василије сваке ноћи обилази манастир, па монаси ујутро затичу црне трагове на чарапама светитеља. Зато вјерујући народ који креће пут Острога често, поред уља и вина, на дар свецу носи и штрикане вунене чарапе. Вјерници такође доносе ствари блиских људи који не могу да посјете светињу, остављају их а преноће поред кивота, а онда их носе драгим људима.
Капија љубави
Острог је и мјесто завјета љубави. Према вјеровању, пар који прође кроз манастирску капију држећи се за руке, остаће заједно заувијек. Њихова веза, кажу предања, биће снажна и плодна. Зато није ријеткост видјети заљубљене, неријетко будуће младенце, како стрпљиво чекају свој ред да заједно закораче под сводове светиње.
Зашто се вјерници враћају другачији
Свети Василије Острошки није само заштитник. Он је, за многе, утјеха, снага и свјетлост за оне који корачају кроз таму. Људи му долазе са молитвом, надом и вјером. А они који су му се искрено обратили често се враћају промјењени.
Како се празник обиљежава
Празник Светог Василија Острошког прославља се у духу тишине и духовне сабраности. Трпеза може бити посна или мрсна - у зависности од тога на који дан у недјељи празник "пада". Уколико је то сриједа или петак, пост се подразумијева. У другим случајевима, дозвољена је мрсна храна.
Али најважније је не оно што се једе, већ како се дан проведе, у миру, молитви и захвалности. Вјерује се да се 12. маја молитве најбрже чују и да се тада, више него икада, отварају небеске капије.
Постоји само један обичај који се ваља испоштовати - посјета манастиру Острог.
.webp)
