Након 11 година грађани се са горчином присјећају дана када су изгубили домове, имовину, па и најмилије. До поплава 2014. дошло је након падавина које су превазишле рекорд задњих 120 година, од како се врше мјерења. У Републици Српској је живот изгубило 16 особа, а на хиљаде је евакуисано из својих домова. Само у периоду од 48 сати у неким подручјима пало је око 150 литара по м2.
"Оно што се десило јесте да је, не само падавине које су се јавиле од 13-17. маја, већ цијела та два мјесеца, април и мај кад је било изразито нестабилно и кишовито вријеме, негдје средином априла је почела јака киша која је падала без престанка уз мање паузе само на пар сати током 20 дана. Тако да су ријеке већ биле на врло високим нивоима, земљиште је било презасићено када је кренула та јака киша 13. маја. У тих неколико дана пале су обилне количине падавина које су, с обзиром да је земља већ била презасићена, врло брзо проузроковале пораст прво малих бујичних водотокова, а онда и нагли пораст свих великих ријека од Уне, Сане, Врбаса, Врбање, Дрине, на крају и Саве. Најгоре стање је било код нас у Добоју када је водостаје Босне био шест метара за мање од 24 часа. Слична ситуација је била и с Врбасом у Бањалуци када је водостај порастао за седам метара. И Врбас и Босна су достигли историјске максимуме што се тиче водостаја", каже метеоролог Милица Ђорђевић.
Добој је тада прошао најгоре. 11 изгубљених живота резултат је катастрофалних поплава и вишедневне блокаде града, а директна материјална штета износила је око 172 милиона марака.
"Имали смо укупно 4.500 поплављених стамбено-пословних објеката. По 5 хиљада КМ добили су грађани из Фонда солидарности. Јавили су се и одређени донатори око обнова школа, институција. Такође, Град је значајна новчана средства утрошио како би се обновила сва инфраструктура, фактички све је отишло, од семафора, асфалтних подлога које су страдале током поплава ии непосредно послије поплаве, пошто се вода подвукла, водоводне станице, бунареви, све је то требало да се занови. Преко 5.100 хектара је површина, 4.500 хиљаде домаћинстава је евакуисано, 11 хиљада грађана било је захваћено у плавном подручју", каже начелник Одјељења за цивилну заштиту Добој Југослав Стевановић.
Не заборављају се страх и неизвјесност која је владала у Бањалуци. Вода је ушла у више од 2.000 породичних кућа, људима потпуно уништила домове и направила огромну материјалну штету. Набујали Врбас чак је однио стари мост у Карановцу, висећи мост код Витаминке, пјешачке мостове у Пријечанима и Залужанима и висећи мост у Рекавицама.
"Цивилна заштита и наши људи који су и сад у Одсјеку памте то вријеме и памте дешавања која су тада била. Најважнији је систем којим се врши праћење мониторинг ријеке Врбас што ми 2014. нисмо имали и ми тај систем покушавамо да надоградимо и то је и највећи узрочник свега оно што се дешавало те 2014. године. Управо из тог разлога што није било могуће пратити нивое свих притока ријеке Врбас, односно Врбање као најважније притоке и оно гдје је она направила највећу пометњу, то је Буџак и дио Пријечана и Залужана гдје је дошло до највећег излијевања ријеке Врбас. Морамо истаћи да је тада Цивилна заштита заједно с Ватрогасном бригадом и Градска управа извршила комплетну мобилизацију свих средстава и људства на територији града", рекао је шеф Цивилне заштите Града Бањалука Драган Бабић.
Приједорчани се нерадо сјећају те 2014. Страховали су и 2025. и још увијек се опорављају. Након ове приордне катастрофе у свим градовима Српске урађено је много како би се одговорило свим изазовима у случају опасности.
"Ми смо формирали 15 комисија које су имале задатак да изврше процјену на стамбеним објектима, двије комисије, једна у привреди и једна комисија за процјену штете на инфраструктури. Укупно пописаних објеката је 9.060. Оно што је био приоритет свих нас је да у што краћем временском року комисија изврши попис штете", каже градоначелник Приједора Слободан Јавор.
Ове године се реаговало на вријеме, па је већа катастрофа избјегнута, захваљујући улагању у технологију и опрему.
"Ми нисмо имали тада могућност да пратимо нивое у хидролошким станицама и тај систем ћемо да надоградимо тако што ћемо поставити хидрометеоролошке станице на ријеке које пуне Врбас, то су притоке Врбаса као што су Швракава, Крупа, Широка ријека, Црквена и тако ћемо добити конкретне информације шта се дешава на тим потоцима буичарима који се слијевају на Врбас и на тај начин добити комплетну слику најаве онога што ће бити и што ће у крајњем случају хидроцентрали на Врбасу дати прецизне информације о стању у Делибашином селу гдје имамо хидрометеоролошку, односно мјерну станицу", рекао је шеф Цивилне заштите Града Бањалука Драган Бабић.
"Набављени су чамци. Цивилна заштита Града Добоја сада располаже са шест чамаца плус један чамац територијално-ватрогасно-спасилачка јединица. У привредним друштвима која се налазе у граду Добоју набавили су такође чамце, тако да сада располажемо са 16 чамаца у случају када би дошло на неком дијелу града Добоја до поплаве. Поред набавке те опреме набављена је машина за пуњење врећа с пијеском и 50 хиљада врећа за пуњење пијеском", каже начелник Одјељења за цивилну заштиту Добој Југослав Стевановић.
Поплаве су укупно погодиле више од милион људи у БиХ. Ипак, у јеку катастрофе показала се снага солидарности. Грађани из свих дијелова земље и регије слали су помоћ, волонтери су долазили да помажу у евакуацији и чишћењу. Укупна штета коју је Српска претрпјела, према подацима Свјетске банке, процијењена је на више од двије милијарде КМ.
