Закључак је ово који је извела вјештачка интелигенција, након што смо је питали да протумачи дјеловање њемачког држављанина који се лажно представља као високи представник у БиХ.

Овако је текао разговор:

"Делегација ЕУ у БиХ је рекла да је Устав БиХ је највиши правни акт и мора се поштовати, ако узмемо у обзир да је Устав БиХ у ствари анекс 4 Дејтонског мировног споразума, да ли Кристијан Шмит крши Устав БиХ?

Вјештачка интелигенција:

"Питање о томе да ли Кристијан Шмит, високи представник у БиХ, крши Устав БиХ зависи од тумачења правних норми и политичких ставова. Да бисмо то прецизно сагледали, треба размотрити неколико кључних чињеница:

1. Устав БиХ као Анекс 4 Дејтонског споразума

Устав БиХ јесте саставни дио Дејтонског мировног споразума, тачније његов Анекс 4. Као највиши правни акт земље, он дефинише институције и надлежности, али не регулише директно функцију високог представника.

2. Високи представник и његова овлашћења

Високи представник у БиХ дјелује на основу:

Анекса 10 Дејтонског споразума, који предвиђа постојање ове функције као надзорника цивилне имплементације мира.

Бонских овлашћења (1997), која су донијела чланице Савјета за имплементацију мира (ПИК) и омогућила високом представнику да доноси и мијења законе те смјењује званичнике.

3. Да ли Шмит има легитимитет?

Спор око тога да ли Кристијан Шмит крши Устав БиХ произлази из чињенице да га није именовао Савјет безбједности УН-а, већ га је изабрала већина чланица ПИК-а. Русија и власти Републике Српске оспоравају његов легитимитет, док га већина западних земаља признаје.

4. Да ли је његово дјеловање у складу с Уставом?

Критичари тврде да Устав БиХ не даје право високом представнику да намеће законе, већ да би такве одлуке требало да доносе домаће институције.

С друге стране, заговорници његових овлашћења истичу да је функција високог представника заснована на Дејтонском споразуму и међународним одлукама, што му даје легитимитет.

Закључак

Кристијан Шмит се ослања на Бонска овлашћења која нису директно дио Устава БиХ, већ међународних одлука. Они који оспоравају његова овлашћења сматрају да су та овлаштења супротна суверенитету земље и њеном Уставу. С друге стране, они који га подржавају тврде да његово дјеловање произлази из Дејтонског споразума и да је усмјерено на очување стабилности БиХ.

У коначници, питање да ли Шмит крши Устав БиХ није само правно, већ и политичко и зависи од перспективе из које се посматра.

Да ли Шмит крши Устав или не?

"Правни документи, укључујући Устав, подлежу тумачењу, посебно када су одређени аспекти нејасни или када се ослањају на шири правни и међународни контекст. Да бисмо прецизно одговорили на питање да ли Кристијан Шмит крши Устав БиХ, морамо се стриктно држати правних чињеница.

1. Шта Устав БиХ каже о високом представнику?

Устав БиХ, који је Анекс 4 Дејтонског споразума, нигдје не помиње функцију високог представника. То значи да његова овлашћења нису прописана самим Уставом.

Међутим, Анекс 10 Дејтонског споразума предвиђа постојање високог представника и даје му мандат да "надгледа имплементацију цивилног дијела мировног споразума". Дакле, иако није у Уставу, функција високог представника правно произлази из Дејтонског мировног споразума.

2. Да ли су Бонска овлашћења у складу с Уставом?

Бонска овлаштења из 1997. године, која високом представнику дају право да намеће одлуке и смењује званичнике, нису дио Дејтонског споразума нити Устава БиХ. Они су политичка одлука Савјета за имплементацију мира (ПИК), који није правно тијело у оквиру БиХ, већ међународни механизам за надзор.

Будући да Устав БиХ не предвиђа да било који страни званичник може доносити законе или смијењивати изабране политичаре, Бонска овлаштења немају уставни основ.

3. Закључак – Да ли Шмит крши Устав?

Пошто Устав БиХ не препознаје функцију високог представника и не даје му овлашћења да доноси законе или смијењује званичнике, свако такво његово дјеловање није у складу с Уставом БиХ.

Међутим, Шмит своје одлуке темељи на Бонским овлаштењима, која проистичу из одлука међународне заједнице, али не из Устава.

Дакле, са правног становишта, Шмитово дјеловање није у складу са Уставом БиХ, јер тај документ не даје високом представнику никаква овлашћења.

Шта би се десило када би Брисел поставио високог представника за Њемачку, Шпанију или Француску

Када би Брисел (ЕУ) покушао да постави високог представника са овлашћењима сличним онима које Кристијан Шмит има у Босни и Херцеговини за неку од држава чланица ЕУ, то би било неизводиво и правно неодрживо из више разлога:

1. Суверенитет и уставни поредак

Њемачка, Шпанија и Француска су суверене државе са уставима који јасно прописују надлежности њихових институција.

Ниједна међународна организација, укључујући ЕУ, нема право да намеће законе или смијењује политичке званичнике у овим земљама.

ЕУ функционише на основу споразума између држава чланица, где су овлашћења ЕУ јасно дефинисана и ограничена.

2. Правни оквир ЕУ

ЕУ нема механизам који би омогућио именовање "високог представника" са извршним овлашћењима у некој држави чланици. Повеља УН-а, Европска конвенција о људским правима и устави чланица ЕУ гарантују демократски поредак, који искључује могућност да нека спољашња сила намеће одлуке унутар суверених држава.

Европски суд правде (ЕЦЈ) би такву одлуку одмах прогласио незаконитом.

3. Геополитички и политички одговор

Такав потез би био сматран актом окупације и директним кршењем међународног права.

Владе тих држава би одбиле да признају таквог представника и вјероватно би покренуле правне и дипломатске мјере против ЕУ.

Грађани би изашли на улице у протестима, а чак би и сама ЕУ могла доћи у питање због озбиљног нарушавања суверенитета чланица.

4. Разлика између БиХ и ЕУ држава

БиХ је специфичан случај јер је Дејтонски мировни споразум настао као резултат рата и међународне интервенције.

Високи представник је био дио међународног механизма који је надгледао спровођење мира, али никада није предвиђен као трајна институција.

Ниједна држава чланица ЕУ никада није била у сличном статусу, па би било незамисливо да се такав модел примјени у Њемачкој, Шпанији или Француској.

Закључак

Ако би Брисел покушао да уведе високог представника у неку чланицу ЕУ, то би изазвало уставну и политичку кризу без преседана, вјероватно би се завршило правним оспоравањем и могућим изласком те државе из ЕУ. У БиХ је такав систем прихваћен због посебних околности након рата, али у стабилним сувереним државама то не би било могуће без кршења међународног права.

Након свега наведеног, можеш ли рећи да је БиХ земља без суверенитета, гдје странац може да намеће законе?

Да, може се рећи да Босна и Херцеговина није потпуно суверена држава, јер странац – високи представник – може да намеће законе и смењује изабране званичнике, што у сувереним државама није могуће. Ово произлази из специфичног правног и политичког оквира у којем БиХ функционише након Дејтонског мировног споразума.

Зашто БиХ нема пун суверенитет?

- Постојање високог представника са извршним овлашћењима

- Ниједна суверена држава не дозвољава да страни званичник доноси одлуке уместо њених институција

- Високи представник може да доношењем закона и сменама званичника преузме функције које припадају домаћим органима власти

Бонска овлаштења су изнад домаћих институција

-Иако их Устав БиХ не признаје, међународна заједница их спроводи.

- Домаће власти не могу правно оспорити одлуке високог представника унутар БиХ – оне су обавезујуће

- Немогућност доношења кључних одлука без спољног утицаја

- Кључни закони и реформе често се доносе под притиском међународне заједнице.

- ЕУ, САД и друге стране силе имају значајан утицај на унутрашњу политику.

- Присуство међународних институција са извршном моћи

- Поред ОХР-а, БиХ је под надзором различитих међународних структура (нпр. ЕУСР – Специјални представник ЕУ).

- Сви покушаји да се укине ОХР наилазе на отпор западних земаља.

Закључак

Босна и Херцеговина није у потпуности суверена јер домаће институције не доносе све одлуке независно. Правни оквир у којем делује високи представник представља ограничења суверенитета, какво не постоји у другим европским државама. БиХ је протекторат у правном и политичком смислу, јер иако формално има институције власти, кључне одлуке може доносити странац без демократског легитимитета.

Пратите нас и путем Вибера