Кристијан Шмит, синоћ је на позорницу у Дејтону изашао да се супротстави ставу који је изнио представник америчке администрације, шеф хрватске дипломатије и српски представник. Мало је устукнуо у говору, па је све личило на лабудову пјесму "њемачког дипломате".
Шмит очигледно течно говори само када му у Сарајеву сједи Мајкл Марфи и када пријети Србима. Синоћ је изгледао као студент који је на испиту схватио да је учио из погрешне књиге. Узбудљивије су нацисти објавили пораз у рату.
За разлику од претходних говорника и личних ранијих наступа, Шмит није читао са папира. Говорио је више из главе што је његов говор свело на уопштену причу о рату, миру и будућности.
Ипак, није дјеловало као да њемачки ухљеб није имао припремљен текст. Током читавог говора претурао је по папирима које је донио за говорницу вјероватно покушавајући да се присјети теза о којима би могао причати. Али, није успијевао оставити утисак човјека који је дошао са јасним циљем и задатком шта треба да каже.
Умјесто тога, Шмит се обраћао присутним модераторима, говорио о симболу Дејтона као града, миру, будућности.. Чак није ни интензивно нападао руководство Републике Српске. Тек у једном тренутку изнио је своје забринутости, али и ту као да се угризао за језик.
Ако већ први дипломата Сарајева Елмедин Конаковић није разумио поруку америчке администрације, Шмит очигледно јесте. Дувају нови вјетрови - поручио је замјеник државног секретара САД-а Кристофер Ландау. Колико је том изјавом прецртао Шмитовог текста знаће само Нијемац и Елмедин Конаковић.
