Нешто се значајно догодило синоћ у Дејтону. Толико значајно да би овај тренутак могао бити прекретница за будућност односа у БиХ. Поруке из града у којем је створен темељ за мир у БиХ подједнако су важне као и оне од прије 30 година.
Прву је изнио Кристофер Ландау, замјеник државног секретара САД, а другу Елмедин Конаковић, бошњачки министар иностраних послова.
Иако су обојица причали на енглеском, нису се разумјели. Конаковић није схватио коју поруку је послао представник Трампове администрације.
”Договори морају чврсто да се поштују, али ви морате бити флексибилни и да се прилагодите промјењивим временима. САД не нуде неограничена средства за недефинисане, несигурне или нереалне планове” рекао је Ландау у свом обраћању.
Ова изјава није одступила од изјаве америчког предсједника Доналда Трампа да се САД неће више уплитати у унутрашње односе других држава и да су завршили са стварањем других нација.
Шум у комуникацији натјерао је Конаковића да ипак прочита написано. Пренијећемо у потпуности његову изјаву коју је отпочео са говором о Дејтонском мировном споразуму.
”Овај мир, несавршен, али витално важан, био је могућ кроз неуморна настојања и вођства америчке дипломатије и савезника. Људи БиХ никада неће заборавити улогу коју је америчка дипломатија имала не само заустављајући рат, него дајући нам шансу да се поново обновимо. И сада, три деценије касније, САД настављају да стоје иза БиХ подржавајући њен суверенитет, институције и њен пут ка НАТО и чланству у ЕУ. Зато се многи према нашој земљи односе као према најуспјешнијем дипломатском пројекту Америке. Тестаменту да се мир може изградити чак и након геноцида и уништења. Захвални смо предсједнику Трампу и његовој администрацији што имају исту визију”.
У свакој реченици коју је Елмедин Конаковић прочитао са папира поменуо је америчку улогу, не као вид захвалнице за све учињено, него као позив да је без њиховог присуства мир немогућ. Дакле, Конаковић је изговорио ово након што је представник Трампове администрације јасно поручио да су вољни подржати сваки напор, али да неће радити са онима који су посвећени нереалним стварима.
Конаковић није стао на првом дијелу промашеног говора, него је одлучио да га прочита до краја. И остатак преносимо:
”Прије 30 година БиХ је реорганизована у ентитете и дистрикт. Један од тих ентитета, Република Српска, чије тренутно руководство често користи механизме Дејтона да би порицали геноцид и опструисали демократски развој. Данас говоримо искрено, политичка злоупотреба система досегла је забрињавајући ниво и довела нашу земљу у највећу политичку и безбједносну кризу од Дејтона. У овој кризи, нови демократски гласови уздижу се у Републици Српској. Ти гласови се храбро супротстављају предсједнику Милораду Додику, опасности од сепаратизма и позивају на политичку одговорност. Позивају на политички уговор који користи свима, а не само појединцима. Заједно дијелимо заједничку визију просперитетне и демократске БиХ. Због тога, желим да забиљежите да ово није етничка криза него да имамо легалне снаге на једној, и коруптивне на другој страни”.
Конаковић је оптужио српско руководство да се повукло из Дејтонског споразума законима који су усвојени у Народној скупштини, а онда је још једном покушао да удари на актуелну америчку дипломатију.
”Ово је пријетња БиХ, али не само БиХ, него и насљеђу америчке дипломатије. То је пријетња миру. Морамо стати заједно и бранити то насљеђе”.
Зашто је и ово посебно као промашај у историјском говору бошњачког министра објашњава говор америчког замјеника државног секретара. Свега неколико минута раније, Ландау је изјавио сљедеће:
"Договори захтијевају пристанак и консензус свих учесника. Морају да одражавају регионалне услове и реалности умјесто да живе у апстрактним позицијама. Када различите нације и идентитети живе једни поред других, мир зависи не од војне побједе што отвара могућност за реванш, него од компромиса који ће дозволити свим странама да живе заједно. Можемо да кажемо да је Дејтонски споразум био успјех без да кажемо да је уговор савршен како у теорији тако и у пракси. Овдје сам да изразим жељу Трампове администрације да слуша и игра конструктивну улогу за све стране. У закључку, народу БиХ и њеним комшијама пружамо руку пријатељства и жеље да помогнемо", поручио је Ландау.
Засигурно можемо причати о историјском тренутку чији значај ће се видјети у будућности. Са једне стране имамо изјаве актуелне америчке администрације, са друге, актуелног бошњачког лидерства. За разлику од протеклих 30 година, ставови су смјештени на супротним странама.
Посебан зачин свему даје и говор Кристијана Шмита који течно говори само када му у Сарајеву сједи Мајкл Марфи и када пријети Србима. Синоћ је изгледао као студент који је на испиту схватио да је учио из погрешне књиге. Узбудљивије су нацисти објавили пораз у рату.
За крај је можда важно цитирати симболично став Хенрија Кисинџера: Држави која сама не може да одбрани своје границе, ниједна међународна организација не може помоћи.
