Двојица мушкараца, један на Врацама, други на Алипашином пољу у Сарајеву, те двије одрасле особе у Унско-санском кантону извршили су самоубиство у посљедњих десетак дана.
Од почетка године до краја септембра на подручју Федерације БиХ евидентирано је 120 самоубистава. У 90 случајева, према подацима Федералне управе полиције (ФУП), извршиоци су били мушкарци, а у 30 жене, преноси портал "Аваз".
Највише суицида у том периоду почињено је на подручју Тузланског кантона, и то 32, а два мање су евидентирана у Зеничко-добојском кантону. Према подацима ФУП, у Кантону Сарајево су 22 особе извршиле самоубиство, а у Херцеговачко-неретванском и у Унско-санском је по 11 особа одузело свој живот.
У Средњобосанском кантону је седам особа починило суицид, у Посавском три, у Ливањском два, а по једна у Западнохерцеговачком и Босанско-подрињском кантону.
Иако је за девет мјесеци почињено 40 суицида мање у односу на исти период прошле године, ипак стручњаци наводе да на сваки почињени долази 20 и више покушаја.
Поразна је чињеница да је највећи број самоубистава, и то 32, почињен у старосној групи од 60 до 70 година, а 27 од 50 до 60 година. Чак 20 оних старости од 70 до 80 година је одузело себи живот, као и 10 оних који су имали више од 80 година.
"Трећа старосна доб је, иначе, најзаступљенија када је ријеч о суициду. Суицид прави особа која је дуго изложена душевној патњи, а некада и тјелесној, и то су често особе које су заборављене од своје околине и својих ближњих, почевши од дјеце. Нажалост, када се то догоди, онда се види да су те особе мјесецима, можда и годинама биле потпуно одсјечене и изоловане од контаката са својом околином", каже проф. Марко Ромић, специјалиста трауматске психологије.
Нема превенције
Наглашава да се овом проблему треба посветити већа пажња и упозорава на то да немамо свеобухватан програм превенције суицида.
"Ако хоћемо нешто направити о питању превенције, онда би требало бити дугорочније, односно тај програм би требао бити помно испланиран и осмишљен уз укључивање ширег броја субјеката тог процеса, почевши од оснаживања породице до развијања свијести, цијеле популације с нагласком на сензибилизацију људи према старијим особама у својој непосредној близини", рекао је Ромић и наставио:
"Такође, институције и цјелокупна заједница требају пружити више могућности за лакши живот старијим особама. Јер, наши људи данас живе јако тешко. Огроман број њих једва саставља крај с крајем, поготово када је ријеч о пензионерима, многима примања нису довољна ни за таблете, а камоли шта друго. Тужно је у каквим усовима живе наше старије особе. Дакле, они живе у патњи и, заправо, њихови животи су патња".
Највише вјешања
Према начину извршења самоубистава, на подручју ФБиХ током извјештајног периода евидентирано је 69 самоубистава вјешањем, а 18 ватреним оружјем. Једно се догодило активирањем ручне бомбе, а шест утапањем. Четири суицида почињена су тровањем, а 15 скоком с висине, док их се пет води на остале начине.
Важна је, каже Ромић, едукација јавности, али неопходна је знатно шира акција, која би укључивала широк круг институција, од владиних до невладиних, али и вјерских, које, наводи, код нас имају значајан утицај на цјелокупну популацију.