Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ, упутила је писмо Сталној мисији Малте при Уједињеним нацијама и амбасадору Ванеси Фрејзер, земљи која предсједава Савјетом безбједности УН током априла.
У писму је образложила тренутне политичке прилике у БиХ, а након што је најављено разматрање резолуције о Сребреници у Генералној скупштини Уједињених нација. У писму је замолила да се организује хитан састанак односно, сједница Савјета безбједности УН, на којем би, како је истакла, објективно била сагледана политичка и безбједносна ситуација у БиХ те нађена рјешења за бар нека од питања којима је ова земља оптерећена.
Она је, између осталог, навела да Предсједништво БиХ, које сачињавају три члана, никада није разматрало питање наведеног нацрта резолуције, његове израде или иницирања његовог усвајања и никада по овом питању није заузело званичан став, нити усвојило било какву формалну одлуку.
Писмо српског члана Предсједништва БиХ Савјету безбједности Уједињених нација преносимо у цјелости:
„Поштована екселенцијо,
Уважавајући позицију Ваше цијењене земље као предсједавајуће Савјетом безбједности током априла 2024. године, обраћам Вам се у својству члана Предсједништва Босне и Херцеговине (БиХ) из Републике Српске у намјери да Вам укажем на неке од кључних изазова са којима се Босна и Херцеговина суочава посебно посљедњих неколико година, а који озбиљно доводе у питање не само њено функционисање, већ и одрживост.
Да Вас подсјетим, постојећа БиХ успостављена је Општим оквирним споразумом за мир који је 21. новембра 1995. парафиран у Дејтону, а 14. децембра 1995. године потписан у Паризу.
Значај Општег оквирног, односно, тзв. Дејтонског споразума, огледао се не само у чињеници да је њим окончан стравичан троипогодишњи грађански рат на овим просторима, већ и у томе што је њим успостављен политички систем у БиХ у оквиру којег су предвиђени одговарајући демократски, односно консоцијативни механизми којима се обезбјеђује равноправно учешће у политичким процесима и заштита уставног положаја њена сва три конститутивна народа – Срба, Хрвата и Бошњака.
У форми Анекса IV Дејтонског мировног споразума утврђен је Устав БиХ којим је она дефинисана као децентрализована држава сачињена од два ентитета - Републике Српске и Федерације БиХ, са прецизном подјелом овлаштења између различитих нивоа власти те, у складу са чланом III Устава, идентификацијом надлежности институција БиХ само по шест питања – спољне политике, спољне трговинске политике, царинске политике, финансирања институција и спољних обавеза БиХ те политике у области виза, азила и миграција.
Међутим, готово од њеног конципирања, дејтонска уставна структура изложена је оштрим девијацијама примарно под утицајем иностраног фактора и дијела политичких фактора у самој БиХ, при чему је неодрживо правно насиље, које за циљ има претварање БиХ у централизовану и грађанску државу, посебно актуелно посљедњих неколико година.
Уважена екселенцијо,
У складу са Анексом 10 Дејтонског мировног споразума, предвиђена је функција Високог представника за БиХ, чији би основни задатак требао бити надгледање спровођења цивилног дијела Дејтонског мировног споразума те пружање подршке домаћим политичким актерима у процесима рјешавања отворених питања.
Такође, у складу са наведеним Анексом 10 Дејтонског мировног споразума, за избор Високог представника неопходна је верификација посредством одговарајуће резолуције Савјета безбједности ОУН.
Међутим, лице које се тренутно, очигледно лажно, представља као Високи представник за БиХ такав облик верификације од стране Савјета безбједности ОУН никада није добило те је очигледно ријеч о противправном дјеловању лица којег подржава само једна мања група земаља и које своју наводну позицију Високог представника базира на аргументу силе.
И не само то, потпуно у супротности са Дејтонским мировним споразумом и његовим овлаштењима из Анекса 10, лице које се лажно представља као Високи представник за БиХ преузело је функцију демократски изабраних институција у БиХ и своју самовољу бесправно настоји представити као легислативни инструмент, задирући у бројне веома значајне и осјетљиве области, од кривичноправне материје до изборног законодавства.
Неизабрани, нелегални и нелегитимни странац је запањујућим интервенцијама у кривично законодавство било какво оспоравање његове воље идентификовао као кривично дјело, настојећи на тај начин да казни „непослушнике“, односно да својој вољи у потпуности потчини демократски изабране представнике и институције ове земље.
Други битан моменат кроз који се рефлектује угроженост дејтонског уставног аранжмана, огледа се у статусу и дјеловању Уставног суда БиХ који, умјесто да врши своју функцију заштитника уставног поретка те начела уставности и законитости, посљедњих година се манифестује као „продужена рука“, односно инструмент у рукама Високог представника и оних који се тако неосновано представљају.
Према члану VI Устава БиХ, Уставни суд сачињавају девет судија, од којих двоје судија долазе из Републике Српске, четворо из Федерације БиХ, док су троје судија странци и њих, уз консултације са Предсједништвом БиХ, именује предсједник Европског суда за људска права.
Такође, иако је чланом VI Устава БиХ предвиђено да Парламентарна скупштина БиХ, након истека мандата првоименованих судија Уставног суда, законским путем дефинише другачији начин именовања судија које оригинално именује предсједник Европског суда за људска права, без обзира на бројне иницијативе у том правцу, то се никада није десило из простог разлога што је „гласачки механизам“ у оквиру Уставног суда, којег сачињавају бошњачке и судије странци, годинама служио у сврху директне реконфигурације уставне структуре БиХ, наравно, на штету позиције и надлежности ентитета, а поготово Републике Српске.
У сваком случају, дјеловање неизабраног, нелегалног и нелегитимног странца који се лажно представља као Високи представник, као и дјеловање Уставног суда са троје страних судија, те који је искључиво у функцији одржавања „протектората“ и политике силе, не само да не иду у прилог европском путу БиХ, већ озбиљно нарушавају прерогативе БиХ и као чланице ОУН.
Поштована екселенцијо,
Желим да Вам скренем пажњу и на одређене злоупотребе у области спољне политике, посебно у контексту питања о којима ће расправљати најважнија тијела ОУН у наредном периоду, укључујући и тзв.
Нацрт резолуције о међународном дану размишљања и сјећања на геноцид у Сребреници, а који ће се наћи пред Генералном скупштином ОУН 2. маја 2024. године.
У складу са чланом V3. Устава БиХ, искључиво и једино је Предсједништво БиХ надлежно за вођење спољне политике земље.
Међутим, Предсједништво БиХ, које сачињавају три члана – два која се бирају у Федерацији БиХ и један који се бира у Републици Српској, никада није разматрало питање наведеног нацрта резолуције, његове израде или иницирања његовог усвајања и никада по овом питању није заузело званичан став, нити усвојило било какву формалну одлуку.
Другим ријечима, иако се као номинални предлагачи Нацрта резолуције манифестују СР Њемачка и Руанда, уз подршку групе земаља, дјеловање Сталне мисије БиХ при ОУН на изради нацрта акта, представљању његовог садржаја и лобирању за његово усвајање, представља нелегалан чин и манифестацију воље само једног народа у БиХ.
Како је ријеч о флагрантном кршењу не само прописане процедуре утврђивања и вођења спољне политике, већ и закона у БиХ, обавјештавам Вас да ће одговорни за овакво поступање испред БиХ, укључујући и шефа Сталне мисије БиХ при ОУН, бити предмет кривичног поступка пред надлежним органима у земљи, а и желим да вас обавијестим да сам покренула у Предсједништву БиХ и процедуру за његов опозив.
Уважена Екселенцијо,
Дубоко сам увјерена да се БиХ може кретати напријед само уз стриктно поштовање уставних рјешења те да за њену, надамо се, европску будућност могу бити одговорне њене демократски изабране институције.
Грубо кршење дејтонског уставног аранжмана које почива искључиво на ауторитету силе те повлађивање само једном од три народа у БиХ, води ка даљим подјелама и непосредно угрожава даље постојање земље.
У складу са наведеним, најљубазније Вас молим да организујете хитан састанак (сједницу) Савјета безбједности ОУН на којем би објективно била сагледана политичка и безбједносна ситуација у БиХ те изнађена бар рјешења за бар нека од питања којима је ова земља оптерећена.
Молим Вас, Ваша екселенцијо, примите изразе мог најдубљег поштовања.“
