У Суду БиХ данас је почело суђење Џеваду Млаћи и Селми Цикотићу за злочине почињене над хрватским ратним заробљеницима на подручју Бугојна 1993. године.
Млаћо је оптужен у својству предсједника Ратног предсједништва Бугојна, а Цикотић као командант Оперативне групе Запад такозване Армије БиХ.
Тужилаштво БиХ терети Млаћу да је наредио убиства заробљеника хрватске националности, захтијевајући да се направи списак 23 до 26 заробљеника који ће бити ликвидирани.
У оптужници се наводи да је војна полиција 307. бригаде одвела групу заробљеника прво у просторије БХ банке, гдје су мучени и премлаћивани, усљед чега су тројица преминула, док су остали одведени на планину Ростово, гдје су убијени у октобру 1993. године, преноси Бирн.
"Млаћо је наредио да се заробљеници означени као екстремни издвоје и одведу на посебну локацију - у просторије мотела на Ростову гдје је долазио у периоду када су заробљеници премлаћивани и убијани", наводи се у оптужници.
Један заробљеник на Ростову је преминуо од премлаћивања, а један је успио да побјегне приликом транспорта до мотела, док су остали убијени из ватреног оружја.
Посмртни остаци већине никада нису пронађени.
Тужилац Младен Вукојичић указао је у уводној ријечи на лични дневник оптуженог у којем се наводи да "званично не смију имати цивилних заробљеника, а тајно да се екстремни дио заробљених војника ликвидира".
Он је додао да је у забиљешкама из августа 1993. наведено да се "екстремни заробљеници" издвоје и елиминишу, те да ником то не пријављују.
Према оптужници, Млаћо је зауставио транспорт заробљеника у Зеницу због наводно безбједносних и техничких разлога.
Тужилац Вукојичић је рекао да су Ратно предсједништво и Млаћо доносили одлуке које превазилазе њихова овлаштења и прекомјерно утицали на рад службе војне безбједности.
"Предсједник Ратног предсједништва није овлаштен да издаје налоге било ком припаднику војних органа", рекао је тужилац, указујући на изјаву свједока да се "ништа није могло" без Млаће.
Цикотића оптужница терети да није спријечио подређене припаднике 307. бригаде да почине кривична дјела, као и да је пропустио да предузме мјере због мучења и убистава ратних заробљеника.
Вукојичић је указао на неколико докумената на основу којих је Цикотић знао да постоји проблем са заробљеницима, а међу којима је и наредба команданта Трећег корпуса такозване Армије БиХ да заробљеници буду пребачени у Зеницу.
"Сваком команданту ово би била више него алармантна ситуација да провјери шта се дешава", рекао је тужилац.
Оптужница терети Цикотића и да је од септембра до децембра 1993. издавао наредбе подређеним припадницима 307. бригаде да затворенике хрватске националности одводе на принудне радове на прве борбене линије, гдје су копали ровове и били кориштени као "живи штит".
Приликом тих радова, како се наводи у оптужници, три затвореника су погинула, а неколико је рањено.
Одбране у овој фази поступка неће износити уводне ријечи.
Саслушање првих свједока заказано је за 26. април.
