Правосуђе БиХ заузето је политичким прогонима и због тога већ 33 године нема осуђених за злочин над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, рекао је в. д. дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.
Нуждић је напоменуо да је Министарство унутрашњих послова 2005. године документовало овај злочин и прослиједило вануставном Тужилаштву БиХ али је 2012. године у земљи апсурда страни тужилац Џуд Романо обуставио истрагу.
Тек након интервенције породица оштећених у 2018. години истрага је поново покренута, а Нуждић је подсјетио да се пуних 30 година чекало на подизање оптужнице.
"Због тога је адекватно питање за правосудне институције због чега је 2012. године обустављена истрага и када је већ обустављена зашто нико не одговара данас када је поново покренута", упитао је Нуждић.
Он је указао да у овом случају нема никаквих санкција за било кога ко врши правосудну власт у БиХ.
"Истовремено, када говоримо о злочину у Добровољачкој улици морамо се подсјетити да је све почело 1. марта и да је ратни фитиљ управо запаљен тим нелегалним референдумом. Онда је настављена репресија према српског народу у Сарајеву и наравно припадници ЈНА нису били поштеђени тога", рекао је Нуждић.
Подсјетио је да су се прва убиства припадника ЈНА догодила на Бистрику 20. априла 1992. године када су убијена два млада војника.
"Након тога само два дана послије у Великом парку извршен је злочин над осам резервиста ЈНА. Све је кулминирало 2. маја убиством 19 војника ЈНА те 3. маја када је у договореном повлачењу, гарантованом од УН, живот изгубило девет припадника ЈНА", напоменуо је Нуждић.
Он је истакао да се данашњим обиљежавањем 33 године од напада на колону ЈНА у Источном Сарајеву и Сарајеву одаје почаст жртвама како се никад не би заборавило оно што се дешавало српском народу.
У Источном Сарајеву и Сарајеву обиљежено је 33 године од напада на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву у којој су паравојне муслиманске снаге извршиле злочин над војницима.
Колона ЈНА нападнута је у Добровољачкој улици док се мирно повлачила из Сарајева према ранијем споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем.
Нападом су руководили тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње такозване РБиХ.
Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА је нападнута.
Политички представници институција Републике Српске већ годинама наглашавају да су главни кривци за трагичне догађаје у Добровољачкој улици чланови политичког врха тадашње такозване РБиХ, али и паравојне муслиманске јединице у Сарајеву, попут "Зелених беретки", "Патриотске лиге" и других криминалних формација.
Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, 2. и 3. маја у Сарајеву погинуло је најмање 28 припадника ЈНА.
