Научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду у Београд Александар Митић рекао је Срни да је добро што на сједници Савјета безбједности УН о БиХ Кристијан Шмит није могао да лично презентује свој извјештај, али да је и апсолутно неприхватљиво да његов извјештај и ријечи имају било какву промоцију на тим сједницама, над којима и даље стоји "сјенка Шмита".
"Шмитова сенка је остала над том седницом Савета безбедности и она свакако ни на који начин не доприноси решавању било ког проблема у БиХ", рекао је Митић, који сматра да ће и након ове сједнице наставити да постоје разлике унутар Савјета безбједности и да се не може очекивати никаквих посебних позитивних посљедица.
Митић је подсјетио да Кина и Русија не подржавају, односно да су против избора Шмита за високог представника БиХ.
"Наравно да он не може да присуствује. Али, са друге стране, сматрам да је апсолутно неприхватљиво да његов извештај и његове речи имају било какву промоцију на седницама Савета безбедности УН", навео је Митић.
Он је рекао да постоји такозвана креативна интерпретација западних држава које сматрају да Шмит јесте прави високи предстанвик, па те западне државе користе Шмита и његове ријечи да би утицале на неке друге државе несталне чланице Савјета безбједности, које нису довољно упознате са суштином проблема.
"Те несталне чланице једноставно говоре по аутоматизму у прилог поштовања територијалног интегритета на основу тог извештаја Шмита и, на основу речи западних амбасадора и представника, сматрају да је Република Српска та која је реметилачки фактор", истакао је Митић.
Према његовим ријечима, није довољно што Шмит само не присуствује тим сједницама Савјета безбједности УН него је апсолутно неопходно да се ти његови извјештаји и његове ријечи не користе као инструмент западних држава против Републике Српске и њеног предсједника Милорада Додика.
Митић је оцијенио да је сједница Савјета безбједности протекла очекивано у потпуно дијаметрално различитим ставовима, с једне стране, САД и западних чланица тог савјета које су очекивано биле веома оштре према Републици Српској и подржале такозваног високог представника Шмита, а с друге стране Москве.
"С друге стране, смо имали врло јасну и чврсту позицију и подршку Москве Републици Српској и мислим да је амбасадор Руске Федерације врло јасно подржао и ставове Републике Српске и извештај који је предочен Савету безбедности од стране Српске. Тако да су се чули фундаментално различити гласови", рекао је Митић.
Он је подсјетио да је и Кина критиковала генерално уопште позицију, односно постојање високог представника у БиХ.
Али, додао је Митић, лоше је што се и даље види утицај тог извјештаја и самог такозваног високог представника, као и преношење његових идеја преко западних представника у Савјету безбједности на неке друге чланице Савјета безбједности, које недовољно добро разумију суштину проблема у БиХ и суштину проблема који представља нелегитимни високи представник.
Он је указао да су била видљиво традиционална, као што се очекивало, и неслагања између предсједавајућег Предсједништва БиХ Жељка Комшића и представника Хрватске, што никога не би требало да изненади.
Такође, указао је и на врло агресиван наступ албанског представника, који је добио одговор од амбасадора Србије.
Митић је рекао да су се, за разлику од недавно сједнице Савјета безбједности о Косову и Метохији, када се чуо врло агресиван наступ западних држава у прилог распарчавања Србије, а за независност Косова, сада могли чути дијаметрално супротни ставови истих тих западних држава да подржавају територијални интегритет БиХ и критикују Републику Српску и њеног предсједника Додика за такозвани наводни сецесионизам.
"А све тод неком капом, која јесте реторички везана за поштовање или непоштовање Дејтона, али у суштини је везана за стратешки циљ западних држава, прије свега САД, а то је да на један вештачки начин, не поштујући резолуцију Скупштине Републике Српске о војној неутралности, гурају БиХ у правцу евроатлантских интеграција", каже Митић за Срну.
