Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Којић рекао је за АТВ да је Клуб посланика СДА предложио измјене и допуне Изборног закона по хитном поступку и у складу са тим предсједавајући који је имао право самостално да одлучи је заказао за петак хитну сједницу а ту имамо три формално-правна недостатка.
Којић је рекао да је први формално-правни недостатак хитност поступка.
"Да би била хитност поступка то мора да се образложи због чега је хитно да се закон мора усвојити и да се почне примјењивати. У самом закону пише да примјена закона у смислу изборних технологија, на шта се односи већина тих измјена закона, почиње од 2026. године. Шта је нормално образложење за хитност поступка? Не постоји разлог за хитност поступка“, рекао је Којић.
Као други формално-правни недостатак Којић је навео да постоје 133 члана у измјенама и допунама које је предложио СДА.
"У складу са упутством за писање правних прописа у институцијама на нивоу БиХ каже се да ако измјене и допуне су више од пола текста основног закона да се мора донијети нови закон а ми имамо ситуацију у којој основни текст изборног закона броји 223 члана а само ове измјене и допуне броје 133 члана само је то више од пола чак и да занемаримо свих двадесет измјена и допуна које су биле од 2001. године. Дакле, нису испуњени услови да се доносе измјене и допуне већ се мора донијети нови изборни закон“, каже Којић.
Којић је даље додао да када се чита закон поједине одредбе закона стварају озбиљну правну несигурност и дају овлашћења Централној изборној комисији већа него што то има законодавни орган, односно Парламентарна скупштина.
"Зато што каже да ће се начин примјена нових изборних технологија прописати подзаконским актима од стране ЦИК-а. Начин примјене није тема за подзаконски акт. То би било отприлике као да се подзаконским актом прописује начин гласања. Онда нам Изборни закон не би требао. Законом се мора прописати начин примјене изборне технологије а то може да ради законодавни орган и Парламентарна скупштина. Није спорно да се подзаконским актом, када се законом пропише начин примјене, техничке ствари разраде. Врло је важно да постоји воља свих представника политичких партија да се уђе у измјене Изборног закона и ми из СНСД-а смо исказали ту вољу, оно што нећемо и што ствара сумњу да су ово измјене и допуне које је писао ОХР а које је формално предложио СДА јер је прошло премало времена између тренутка када је Кристијан Шмит рекао да ће наметнути ако се не усвоји у парламентарној процедури и времена када СДА предлаже измјене чак 133 члана. Ми нећемо пристати на нешто што долази од неког другог него се мора постићи договор. Нисмо против изборног интегритета али јесмо против давања већих овлашћења нижим органима у односу на више органе“, каже Којић.
