Русија подржава даљи развој БиХ као суверене земље на основу договора и компромиса, без наметања туђих вјештачких рецепата и уплитања страних фактора и спремна је да помогне одржавању таквог равноправног дијалога уз кориштење свог богатог дипломатског искуства, изјавио је руски амбасадор у БиХ Игор Калабухов.
Поводом Дана дипломатије Русије, који се обиљежава 10. фебруара, Калабухов је истакао да дипломатија, као наука о преговорима, јесте суштина функционисања БиХ које подразумијева равноправност и консензус три конститутивна народа и два ентитета, као и одржавање равнотеже њихових интереса, што није могуће без узајамног договора.
"Сада биљежимо очигледан мањак компромиса чији главни узрок видимо у бахатом понашању спољних актера у БиХ, прије свега западних дипломатских представника који излазе ван оквира дипломатије, намећући властито мишљење народима БиХ, те исто понашање од нелегитимног високог представника", навео је руски дипломата.
Подсјећајући да Русија тренутно одржава дипломатске односе са 190 држава, укључујући 185 земаља УН, Калабухов је рекао да су од 1996. године успостављени редовни односи и са БиХ.
"БиХ је нераскидиво везана за дипломатију, јер су све сфере живота БиХ и сам Устав уређени Општим оквирним споразумом за мир, чији је гарант такође Руска Федерација", нагласио је Калабухов.
Говорећи о Дану дипломатског радника, амбасадор Русије је напоменуо да су за овај дан везана два кључна датума из историје руске дипломатије.
"Први је 10. фебруар 1549. године када се биљежи писани помен првог званичног тијела Руског царства за спољну политику у доба Ивана Грозног - Изасланичког ресора, док је други 8. септембар 1802. године, када је било успостављено Министарство иностраних послова Русије, а поводом 200 година овог министарства предсједник Русије Владимир Путин је 2002. године прогласио 10. фебруар за Дан руске дипломатије", навео је Калабухов.
Без обзира на ове формалне датуме, додао је он, сама руска дипломатија броји знатно више година и достигнућа - од првог дипломатског споразума између Русије и Византије 911. године, након чега је Русија само за 50 година склопила уговоре о односима са више од 40 међународних субјеката и све до 1697. године, када је ушла у састав такозване "Свете лиге", те током наредних 200 година постала незаобилазни учесник свих општеевропских дипломатских савеза, укључујући прије свега Бечки конгрес 1815. године.
"На рубу вијека управо је Русија постала покретач и организатор првог свјетског конгреса о ратном и хуманитарном праву који је сад познат као Хашка мировна конференција 1899. године", каже руски дипломата за Срну.
Исход Другог свјетског рата рјешавао се на трилатералним састанцима СССР, САД и Велике Британије у Техерану у новембру 1943. године, у Јалти у фебруару 1945. као и у Потсдаму у јулу-августу 1945. "Управо је Совјетски Савез постао један од оснивача организације УН, те потписао њену Повељу 26. јуна 1945. године као и завршни акт Савјетовања за безбједност и сарадњу у Европи 1975. године, претходницу модерног ОЕБС-а", истакао је Калабухов.
Према његовим ријечима, Министарство иностраних послова СССР-а уложило је све напоре у одржавање свјетске равнотеже приликом стварања ових организација да би спријечило све евентуалне сукобе.
"Осим тога, Москва је покренула усвајање у УН декларације о пружању независности колонијалним земљама и народима 1960. године, што је омогућило стицање независности за 80 бивших колонија са 750 милиона људи. Међутим, као што се види сада, већина конфликата подстиче се управо заобилажењем УН уз кориштење ОЕБС-а од Запада ради промовисања властитих приступа", указао је Калабухов.
Након распада Совјетског Савеза руска спољна политика улази у нови период развоја када се њени циљеви и задаци формулишу јавно у Концептима спољне политике. За сада је направљено свега шест таквих доктриналних докумената - 1993, 2000, 2008, 2013, 2016, те 2023. година.
"Предсједник Русије је 31. марта 2023. године утврдио нови концепт који представља суштински нови корак у односу на све претходне документе. Први пут у њему је признато смањење улоге УН под притиском западних земаља које имају неоколонијалне амбиције и доносе самосталне одлуке. За 200 година око 150 земаља је било изложене интервенцијама САД, док од 193 земље-чланице УН само 22 нису биле објекат агресије Велике Британије. Русија је прогласила неопходност, не само ревитализације система УН, већ борбе против хегемоније Запада ради стварања новог праведнијег мултиполарног свјетског поретка, уз повећање улоге земаља свјетске већине", рекао је руски амбасадор.
Он је нагласио да Русија тренутно води више захтјевних и изазовних дипломатских процеса у складу са задацима овог концепта. "Уз наше учешће је покренута Група пријатеља за заштиту Повеље УН која броји 19 учесника и има за циљ повратак УН њеним истинским начелима уз стриктно поштовање равноправности држава", истакао је Калабухов.
Он је истакао да Русија активно ради на безбједности у дигиталној сфери.
"На иницијативу Русије од 2019. до 2021. године била је створена Група и Одбор у саставу УН у сврху разраде свеобухватне конвенције о дигиталној безбједности која би требало да кодификује начине равноправних контаката и суверених права држава у овој сфери. Али, и овдје се суочавамо са супротстављањем западних земаља које на основу застарјеле конвенције Савјета Европе из 2001. године, такозване Будимпештанске, покушавају да сачувају своју изузетност и неосновано право да интервенишу у дигитални простор суверених земаља", указао је руски дипломата.
Он је рекао да је Руска Федерација прошлу годину завршили бројним дипломатским достигнућима.
"Активно развијамо и промовишемо алтернативна интеграциона удружења свјетске већине, као што су Евроазијски економски савез, Шангајска организација за сарадњу и БРИКС. Ове године смо утврдили декларацију о даљем развоју економских односа у ЕАЕУ до 2030. године као и `Евроазијски економски пут` до 2045. године, потписали смо споразуми о трговини са Ираном и Мјанмаром. Створили смо правни оквир за прикључење Организације уговора о колективној безбједности (ОУКБ) структурама УН и фиксирали заједнички приступи министара спољних послова земаља-чланица ОУКБ безбједности у свемиру и Евроазији", навео је Калабухов.
Од 1. јануара Русија постаје предсједавајућа у Заједници независних држава, која обухвата већину република бившег СССР-а. "На самиту у октобру 2023. усвојена је изјава о мултиполарном свијету, потписан је низ споразума о трговини, те успостављена Међународна организација за руски језик", подсјетио је он.
Према његовим ријечима, постигнут је изванредни ниво односа са Кином када је робна размјена премашила 230 милијарди долара, док је удио рубаља и јуана достигао 80 одсто. "Одржавали смо интензиван политички дијалог са Индијом у оквиру предсједништва Њу Делхија у ШОС и Г20 ради јачања руско-индијског посебно привилегованог партнерства, чији је доказ пораст робне размјене до 54 милијарди", указао је Калабухов.
Русија одржава стабилне односе са земљама свјетске већине у више нових и традиционалних формата - у октобру је успостављен редован дијалог министара спољних послова држава Каспијске регије, у децембру у Мароку је одржана нова сједница Руско-арапског форума сарадње. "Активно радимо у Групи стратешке визије `Русија-Исламски свијет`. У јулу 2023. године одржан је други самит Русија-Африка са представницима 49 од 54 земље афричког континента, док је у октобру спроведена међународна парламентарна конференција Русија-Латинска Америка. У јулу је одржан први састанак Русија-Кина-Индонезија, те усвојена изјава о петогодишњици стратешког партнерства Русије и АСЕАН", рекао је руски амбасадор.
У августу 2023. на Јоханесбуршком самиту БРИКС, уз активно учешће Русије, донесена је историјска одлука о проширењу састава организације за пет нових чланова – Египат, УАЕ, Иран, Саудијска Арабија и Етиопија. "Од јануара Русија преузима предсједавање БРИКС-ом, као организацијом која уједињује 45 одсто свјетског становништва и 30 одсто површине земље као и трећину свјетског БДП-а. Од 30. јануара до 1. фебруара одржан је први састанак БРИКС-а уз разматрање приједлога Русије о повећању обима робне размјене у националним валутама земаља-чланица и усвајању Стратегије економског развоја БРИКС-а до 2025. године", навео је Калабухов.
"Промовишемо нове мултиполарне формате комуникације за земље свјетске већине. У новембру прошле године у Санкт Петербургу одржан је Форум уједињених култура, док ове године у јуну Русија организује прве међународне спортске игре БРИКС, а у новембру ће се бити одржано прво глобално музичко такмичење уз презентацију културних традиција земаља свјета - `Интервиђење`.
Успоставили смо систем електронских виза за држављане 55 земаља, који је искористило више од 120.000 људи за свега пет мјесеци. Квота за бесплатно студирање у Русији страних држављана повећана је за 30.000, а 206.000 уџбеника је допремљено за образовне организације из 23 земље", рекао је Калабухов поводом Дана дипломатије, указујући на богате дипломатске активности Русије.
