Предсједник Београдског форума за свијет равноправних Живадин Јовановић рекао је да је такозвана међународна заједница, а унутар ње посебно Њемачка понајвише одговорна за хаотично стање у БиХ, те да не чуди што је са германског подручја било највише високих представника у БиХ, који су раније бар били именовани у складу са Дејтонским мировним споразумом, одлуком Савјета безбједности УН, док је садашњи њемачки представник послат да практично гази Дејтон.
Јовановић је изјавио Срни да, ако у такозваној међународној заједници говоре о нефункционалности БиХ, онда је то резултат њиховог арбитражног и понашања изван свих принципа, свих норми, а прије свега оног које нема никакве везе са оним што је предвиђено у Дејтонском мировном споразуму.
Он је напоменуо да то природно изазива забринутост, али да, једноставно, "високи представник" није кључ рјешавања било чега.
"Он је тамо постављен да промовише геополитику експанзије Запада, односно у овом конкретном случају геополитику експанзије Њемачке на Балкану - експанзију и власт над БиХ“, указао је Јовановић.
Рекао је да је садашњи њемачки представник Кристијан Шмит, кога није именовао Савјет безбједности УН, једноставно послат да руководи БиХ, да гази Дејтонски мировни споразум.
Јовановић је нагласио да је то постављање Шмита еклатантан примјер најгрубљег, драстичног кршења Дејтонског мировног споразума и свих основних принципа међународних односа, укључујући и Повељу УН, која, како је подсјетио, предвиђа један поступак.
"Тај поступак именовања високог представника није испоштован, он је прекршен. Они ранији су бар постављени у складу са Дејтонским мировним споразумом уз одобрење, овлаштење, одлуку Савјета безбједности УН. Садашњи њемачки представник је једноставно послат да руководи БиХ, да практично гази Дејтонски споразум и зато, практично ником не одговара, јер га није именовао Савјет безбједности“, истакао је Јовановић.
Он је рекао да се Запад од краја Хладног рата понаша као побједник и присваја себи право да интервенише у унутрашње послове било које земље и региона, једноставно не признајући никакве норме међународног права, чак ни повељу УН и одлуке Савјета безбиједности УН, нити међународне уговоре, а да је то до пуног изражаја дошло у фази примјене Дејтонског мировног споразума.
"Дејтонски споразум је као међународни један уговор регистрован у Савјету безбједности УН и представља интегрални дио међународног права. Проблем је што су и они који су учествовали у стварању Дејтонског споразума практично одмах након његовог потписивања почели да га ревидирају. То значи да се они понашају само како им у одређеном тренутку одговара“, напоменуо је Јовановић.
Он је подсјетио да је најобимнија и најсуштинскија ревизија Дејтонског мировног споразума извршена 1997. године на бонској конференцији којом је предсједавао њемачки министар Клаус Кинкел, када је усвојен најобимнији од свих докумената који су усвојени и на Савјету за спровођење мира.
"Одржано је на десетине сједница за примјену мира и ниједан докуменат није тако дуг и тако детаљан као тај из Бона који је усвојен под предсједавањем Њемачке и он осликава прије свега њемачке интересе у цјелини на Балкану, а посебно у БиХ, али води рачуна и о интересима Запада у цјелини. Он је слика и прилика њемачке геополитике експанзије на Балкан“, рекао је Јовановић.
Указао је да је тада извршена кардинална ревизија Дејтонског мировног споразума који предвиђа да се све у БиХ од 1995. на даље рјешава договором три равноправна конститутивна народа и два равноправна ентитета.
"Умјесто да се рјешава на бази консензуса и договора, бонским принципима је успостављена власт над свима, дата су овлаштења високом представнику која су сасвим супротна - да се он може мијешати у све и свашта, укључујући и у питања која се тичу уставног уређења. Значи, апсолутно је постављен као ауторитет изнад било ког народа и било ког ентитета у БиХ“, рекао је Јовановић.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је у ауторском тексту да ниједна држава нема право да из било ког разлога интервенише, непосредно или посредно, у унутрашње или спољне послове неке друге државе, јер је то супротно међународном праву.
Позивајући се на Декларацију о начелима међународног права о пријатељским односима и сарадњи држава у складу са Повељом УН, Додик је оцијенио да ниједна држава не може да примијени, нити да подржи употребу економске или политичке мјере да би присилила неку другу земљу да јој се "потчини у вршењу њених суверених права или да добије од ње користи било које врсте".
"Употреба силе с циљем лишавања народа њиховог националног идентитета представља кршење њихових неотуђивих права и принципа неинтервенције“, поручио је Додик.
