Осрамотио се поново Елмедин Конаковић. Овај пут протестном нотом упућеном Хрватској. И то зато што се, практично, побунио против оног што пише у Уставу БиХ.
Засметала му је изјава предсједника Сабора, Горана Јандроковића. Током посјете БиХ Јандроковић је рекао како вјерује да ће концепт три конститутивна народа превладати, јер иначе БиХ неће бити.
Ником ко држи до Уставног поретка БиХ та изјава не би требало да смета. Симптоматично, Конаковићу јесте. Није му изгледа јасно како БиХ треба да функционише. Па су му у одговору на ноту, Хрвати појаснили неке ствари.
"Јандроковић је посебно нагласио важност уставне категорије конститутивности народа као кровног начела устава БиХ, те подсјетио како то начело произлази из Дејтонског споразума и да је оно темељ постојности, стабилности и функционалности БиХ. Одбацујемо оптужбе политичара који су покушали да проблематизују изјаве и посјету Јандроковића БиХ", саопштено је из Амбасаде Хрватске у БиХ.
И ни из тога Конаковић ништа није научио. Није му спорно ни то што је, опет, на своју руку, пискарао о ономе што није усаглашено међу сва три народа. Он ће, каже, и даље по своме.
"Нека они раде свој посао, ја радим свој, немојте се бринути. Мислим да га радим добро, у интересу БиХ", рекао је Елмедин Конаковић, министар спољних послова у Савјету министара БиХ.
Оне БиХ какву је он, изгледа, замислио. То је оно што је протестна нота коју је послао Хрватској још једном разоткрила. Јасно је, ако и до сада није било, да Бошњаци желе унитарну БиХ уз доминацију искључиво једне стране и протестују против сваког ко подсјети да на тај начин ова назови држава неће моћи да постоји.
"Политика доминације мора знати да је конститутивност у БиХ кључни, есенцијални, генерички, конституционални елемент као кровно, опште и највеће начело и идеја једине могуће повезнице три народа, територијално одређених у два ентитета. Ово начело је уставна норма највеће снаге, примарна, доминантна, обавезујућа, начело свих начела", рекао је Синиша Каран, професор уставног права.
А ако Конаковић већ не зна, или не жели да зна шта пише у Уставу БиХ, требало би барем да зна и ради оно што му је у опису посла. Министарство спољних послова је, иначе, само помоћно тијело у спровођењу спољне политике која је у искључивој надлежности предсједништва. Није ово први пут да је Конаковић то заборавио.
