Свашта се мота у главама Златка Лагумџије и Дениса Бећировића. Привиђају им се којекакве мапе, као ономад руски кампови Зукану Хелезу. У сваком случају, иста муслиманска политика оптуживања званичника Републике Српске за кризу коју распирују управо муслимани. Док се боје "велике Србије" сањају снове о великој БиХ у којој за Србе нема мјеста. Патолошку мржњу према Србима и Српској више чак и не скривају. Никакве тајне планове не кују Москва, Београд и Бањалука.
"Патологија коју је изнио Златко Лагумџија се граничи са научном фантастиком и подсјећа нас на нека времена из деведесетих година прошлог вијека када је мржња према Србима и Републици Српској била невјероватна. У својој патологији иду толико далеко да Србе оптужују за дисолуцију БиХ, а не виде ко је у ствари прави проблем“, каже посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Мирослав Вујичић.
Да је БиХ икаква, а камоли правна држава, људи попут Лагумџије давно би одговарали за своје поступке. Отворено Србе назива душманима, а амбасадор је једино радикалних исламистичких вриједности.
"Све што долази из политичког Сарајева када је у питању и дипломатија и међународни односи у њиховом поимању је заиста ствар неке сулуде фикције. Не би се упуштао пуно у коментарисања изјава и начина господина Лагумџије, човјека који српски народ у цјелини назива душманима, ми настављамо своју политичку борбу, која ће наравно бити успјешна“, јасан је посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Огњен Вукојевић.
А није тајна да их у другом ентитету то највише и боли. Они који су Бећировићу, Лагумџији и сличним политичким карикатурама донедавно потпиривали машту причом о унитарној БиХ и давали вјетар у леђа - одувани су са политичке сцене.
"И сам је признао у тој емисији каже да је са резолуцијом о Сребреници ишло мало касније, да такве резолуције не би ни било. То је тачно. Дакле, међународне околности су се значајно промијениле, како у нашем окружењу тако и у ширем окружењу. Ја искрено вјерујем у дипломатску активност коју данас води Александар Вучић, предсједник Србије и Милорад Додик, предсједник Републике Српске“, поручује професор Борислав Бојић.
Све ово раде јер им више не пролази прича о жртви на којој опстају откако је рат завршио. Сад, када многима више нису интересантни, не знају шта да раде и како да поново буду актуелни, па долазе на овакве сулуде идеје. Шта год радили, једно је сигурно - нису више једини чији се глас чује. Глас из Републике Српске чује се, широм свијета, гласније него икад.
