Kaда би у економији постојала дефиниција економски неурачунљиве земље, то би била БиХ, оцјена је министра финансија и трезора. Управни одбор Управе за индиректно опорезивање БиХ никако да усвоји одлуку о расподјели прихода од путарина. Готово 300 милиона КМ лежи на рачуну, умјесто да се користе за изградњу ауто – путева и реконструкцију путева. Од тога око 120 милиона припада Републици Српској. Блокада стиже из другог ентитета. Тако не чине штету само Српској, већ свим грађанима у БиХ.
"Ради нечијег тумачења, хира, назовите то како хоћете, ми не можемо да користимо та средства и да то вратимо грађанима, јер су грађани на крају крајева то и уплатили. Не само да их не користимо, већ, као што сам рекао, њих једе инфлација. С друге стране неко сматра да је нормално да се задужујемо и плаћамо камате, поред оних средстава које имамо на рачуну", каже Срђан Амиџић, министар финансија и трезора у Савјету министара БиХ.
Бесмислена је блокада коју прави Федерација и економистима. Требало би да се примијени метод струке, а не политике, поручује први човјек Економског факултета Универзитета у Бањој Луци.
"Има ту још један детаљ који отежава, вјероватно, усаглашавање, то што је Федерација, колико ја знам, још увијек има одређени дуг према Републици Српској у смислу ранијих коефицијената изравнања, тако да мислим да тај дуг треба да се изврши и да се расподјела настави, јер свака отежавања расподјеле уствари смета свим буџетима, не само Републике Српске, него и Федерације и предузећима која обављају функцију јавних предузећа за путеве и свим другим који учествују у расподјели тог новца", каже Миленко Крајишник, декан Економског факултета УНИБЛ.
Та средства се уплаћују на посебан подрачун код Централне банке. Тамо се из дана у дан гомилају, а предузећа која се баве изградњом ауто – путева се задужују. Ваљало би да се што прије расподјеле, јер су сви на губитку.
