Коментаришући изјаве које су услиједиле након догађаја у Подрињу, прије свега на комеморацији у Поточарима, а затим и након што су чланови Делегације ЕУ у Сарајеву положили вијенац на гробљу у Братунцу, Цвијановићева је истакла да је очигледно да бошњачким званичницима сметају и мртви Срби.

У великом интервјуу за Глас Српске Цвијановићева се осврнула и на посљедице усвајања резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН, америчке изборе и њихов утицај на прилике у свијету и друге актуелне теме.

Директор Меморијалног центра у Сребреници пријети званичницима из ЕУ, удружења из ФБиХ траже извињење јер су положили вијенац у част српским жртвама. Све то се догађа три деценије након рата. Како је могуће да је сваке године ситуација када је ријеч о том питању све гора, умјесто да је обрнуто?

"Њима смета све што има везе са Србима, све што је српско па им тако сметају и мртви људи, односно жртве рата и настоје на сваки могући начин да одрже своју причу да у БиХ постоје жртве само на једној страни. Нажалост, и међународни представници овдје су им читав низ година, ево сад већ и деценија, давали крила у промоцији такве приче.

Сада имамо све те болесне изјаве, али посебно ме, као човјека, забринула она пријетња коју је Емир Суљагић упутио, говорећи да ће неко паклено платити. Ако тако нешто кажете, онда заиста морате да размишљате да ли то значи да вам је живот угрожен.

Друга ствар јесте да је у Подрињу страдало више од 3.000 Срба, да имате тамо десетине и десетине убијене српске дјеце и да се њихова имена налазе на споменицима. Онда се згрозите када имате некога ко је опортун према идеји да се неки странац поклонио тим жртвама. При томе, они не бирају средства, нападају свакога и то на врло организован начин.

Ако се било ко понаша на начин који њима не одговара, онда ту нема ни цивилизације, ни толеранције, ни демократије, нема ничега, онда сви навале и видјели сте то и у неким реакцијама које су долазиле из разних удружења, па коначно и самог Суљагића.

Али ево, он је овај пут нашао мету, Европску унију и било би ми чудно, рецимо, да можда има неке аспирације да постане амбасадор у некој од држава чланица Европске уније. Мислим да не би био компетентан да буде амбасадор. Сам је себе дисквалификовао".

О томе да ли ће бити амбасадор одлучујете и Ви у Предсједништву?

"Само кажем шта мислим о томе, ако би он то случајно пожелио".

Занимљиво је да нико у Сарајеву, медији, интелектуалци, политичари, нико није рекао да је претјерао, а камоли да су осудили такав иступ?

"Прије неки дан се догодио атентат на Доналда Трампа и реакције су стигле из свих крајева свијета, али су бошњачки представници у Сарајеву ћутали. Када се тако нешто деси, наравно да се згрозите, најежите и желите да изразите осуду. Искрено, нисам ни очекивала да осуде Суљагићеве ријечи, али било би лијепо и било би добро за будућност ове земље да неко изађе и каже: "Момак, претјерао си, ово је превише, ти пријетиш другим људима".

Ваш колега из Предсједништва Денис Бећировић на комеморацији у Поточарима одржао је један запаљив говор пун бесмислених конструкција гдје је помињао и "велику Србију", и Меморандум САНУ, и Слободана Милошевића, и Србију и Београд. Зашто је у посљедње вријеме Београд стална мета таквих иступа?

"Да је прави државник, Бећировић би управо на том мјесту позвао све људе да покажу поштовање према жртвама па би онда позвао да сви они који су каменовали, готово линчовали, предсједника Србије Александра Вучића буду приведени правди. И на крају би требало да смањи доживљај када је у питању та србофобија коју упорно исказује, мржња према Србима, Српској, Србији. Сва његова реторика заснована је на томе.

Они сваки пут нађу неку такву тему, сада је то Свесрпски сабор и декларација и сад се ту причају приче, и овдје, и у иностранству, гдје год имају неке контакте. Плаше и међународну и домаћу јавност како из свега тога вреба нека опасност за БиХ. А највећа опасност БиХ вреба у њој самој. Стварна пријетња по БиХ лежи у тим великим сарајевским апетитима, у узурпацији права другога, у неодустајању од ратних циљева.

Они себи покушавају дићи политички рејтинг тиме што покушавају да воде неке расправе или полемике са другима који су доказани државници. Али, у суштини, кад мало то све оголите и погледате како то изгледа, онда видите да ту постоји само једна велика мржња, нетрпељивост, непостојање жеље да градите боље односе.

БиХ је у односу на Србију шћућурена држава, мала, никаква, економски недоказива, без великих пројеката, без великих амбиција, без договора који мора да постоји у оквиру БиХ да бисте уопште могли да реализујете велике економске пројекте. Али, ми у Српској смо срећни кад видимо напредак који се догађа у Србији, волимо што Србија има економску и политичку снагу и поносни смо на то".

Резолуција о Сребреници у Генералној скупштини УН мјесецима је била топ-тема у региону. Након усвајања та је прича прилично пала у други план. Како са ове дистанце од неколико недјеља гледате на те догађаје и какве је посљедице цијела та прича произвела?

"Догодила се узурпација процедура и узурпација институција. Амбасадор је радио по налогу једног члана Предсједништва, иза леђа другима и то је апсолутно накарадно, то у суштини показује каква вам је држава када ви водите једну кампању, трошите ресурсе те државе за нешто за шта немате сагласност те државе.

И многи, видјели сте и сами, говорници који су се обраћали поводом те резолуције у Генералној скупштини су указивали на ту чињеницу, да је то у суштини нешто што представља унилатералну акцију једних и да на тај начин можете само да оштетите државу. И коначно, кад погледате како је изгледало то гласање, онда видите да је велики број држава заиста препознао да у томе лежи једна од велики пријетњи.

Писала сам писма, упозоравала и добијали смо повратне информације и додатне упите од појединих земаља, што значи да су били заинтересовани да то виде. Наравно, лавовски посао је одрађен од стране Александра Вучића и српске делегације.

Догодило се да представник Никарагве боље схвата ситуацију у БиХ него неки у Сарајеву.

Морате некога упозорити да би обратио пажњу и да види шта се то негдје дешава. Друга ствар, имате неоптерећеност људи који спадају у неки спољни свијет. Дакле, они нису оптерећени оним што ће дођи на дневни ред нити желе да им неко држи предавања. Схватили су да ту никоме нису биле битне жртве и препознали да је то нешто што ће додатно закомпликовати односе у једној ровитој држави.

У том периоду било је и замјерки на Ваш рачун да сте могли више урадити.

Чула сам замјерке. Не, нисам могла урадити више. Максимум је био да обавијестим све мисије о чему се ради, да разговарам са свим функционерима с којима сам могла разговарати у том периоду, да упозорим каква је то ситуација, али исто тако ми смо свој дио посла радили, али и Србија је радила свој дио посла и ја сам тиме задовољна. Дакле, не знам шта би то могло да буде више. Имали смо једну манипулативну машинерију која је стављена у погон, рад иза леђа.

Чула сам неке људи који питају како нисмо знали да се мјесецима ради на томе. Можда они треба да чује шта у Србији о томе кажу, да су и они случајно сазнали да се тако нешто спрема. Постојала је читава једна мрежа тајности која је направљена око тога, дакле, затворен је један круг и онда не можете ви да ту далеко добаците

Та је прича отворила стара питања и подсјетила на стару бољку, а то је именовање људи у ДКП мрежи, јер су и структуре из Српске пристале на именовање амбасадора у УН Златка Лагумџије.

Постоји уходана шема према којој нико никоме не спори кандидате за амбасадоре. Дакле, ако Бошњак излази са својим кандидатима, не споре га остали чланови, ако излази Србин, не споре га други. И просто ту је направљен један модалитет рада. Зашто? Зато што у супротном, рецимо, то би значило да ви никога не можете нигдје ни послати, ни именовати.

Тачно, али ова ситуација наводи и на питање да ли је можда дошло вријеме да та пракса буде прекинута и да, баш због тога што поједини амбасадори раде мимо заједничког става, у једном моменту неко пресијече и каже: "Ето, сад нико неће бити амбасадор"?

Па ето, то можда није лоше. Ето, шта ће нам амбасадори? Шта ће БиХ амбасадори, ако нису кадри да представљају нешто што је заиста спољна политика. Ако ти амбасадори нису свјесни да спољну политику креирају заједно, јединственим ставом три члана Предсједништва, а не слободни стријелци, онда то и није нека земља која има спољну политику, онда јој не требају ни они који су инструменти за спровођење спољне политике.

Дакле, није то лоша идеја уопште. Ако имате овакве амбасадоре који су прекршили Устав, крше законе, ако имате правосуђе које је неспособно или не жели да то процесуира…

Мање је позната чињеница да су Срби у протеклих 15 година два пута имали свог човјека у Уједињеним нацијама, а да нико данас не зна како су се они звали. Како је могуће да неко од њих није искористио ту позицију за промоцију неких српских ставова?

Српски кадрови у ДКП мрежи су се увијек понашали пристојно, водећи рачуна о томе да је нешто заједничка ствар. Људи су дословно поштовали чињеницу да, ако не постоји јединствен став у Предсједништву, они буду уздржани или не иду на гласање.

Дакле, не петљате се тамо гдје немате зелено свјетло институције која вас је изабрала и која је по Уставу надлежна да креира спољну политику. Наши људи су се понашали фер и били професионални. Наравно да, након свих научених лекција, када видите друге који су узурпатори, који крше Устав и законе, сада то отвара море питања да ли треба да се понашамо на исти начин".

Једна од посљедица америчких санкција уведених појединцима и компанијама у Српској је и у томе што Ви не можете да одете у САД па морате да се обраћате путем линка. Колико то отежава ситуацију?

"Па могла бих можда и да одем у УН, ако затражим визу на вријеме. Ово говорим зато што постоје посебна правила када је УН у питању, али постоје и рокови, а ви морате знати на вријеме када се тачно дешава неки догађај.

Међутим имате овдје једну манипулативну функцију Министарства иностраних послова којима ја ништа не вјерујем и стога не знам да ли бих се уопште усудила да тако нешто радим знајући с ким имам посла. Али, све то мене не спречава да имам комуникацију путем линка. Наравно да је боље уживо, али користили смо све друго што је било на располагању.

Санкције су тема већ седам-осам година, али све се сводило на забрану путовања или евентуално располагање имовином. Ове године је у причу увезан банкарски сектор па људи и фирме долазе у ситуацију да остају без рачуна, што ствари чини прилично незгодним.

Незгодно је јер су проузроковани проблеми привредним субјектима и они морају да раде одређене реорганизације које нису планирали. Свакако да то изазива проблеме и нико није наиван да говори да их нема. За појединце погођене тим мјерама лакше се нађу рјешења, док са компанијама све иде мало теже. Све то доживљавам као напад на привредни живот Републике Српске. Ако погледате број запослених који раде у одређеним предузећима и да се та предузећа нађу под санкцијама из искључиво политичких побуда, онда видите шта је позадина.

Овдје је све јасно из начина на који су увођене те санкције. Имате људе који су под санкцијама јер су се упустили у неку законодавну активност или тако што су на њихов рачун наведене неке паушалне оцјене. Сјећам се када су Британци мени увели санкције, тамо су написали да слушам налоге Владимира Путина. То је стварно глупо. Какво је то образложење? И ја вам кажем: "Господо Британци, ваше образложење је глупо. Нетачно и глупо".

Да, наравно, санкције производе штету, али ја у њима видим осветољубиву жељу да неко наштети Српској. Видим да то раде због тога што ми бранимо оно што се зове досљедна примјена Дејтонског споразума, а да сви други који су га рашчепркали, изврнули, покварили, наопако окренули, нису ни под каквим санкцијама".

Колико је реално очекивати да дође до промјена на плану санкција ако дође до промјене администрације у САД у новембру, односно ако побиједи Доналд Трамп?

"Не очекујем никада, када су у питању смјене администрација у Америци, да ту дође до неких спектакуларних заокрета. Оно што очекујем јесте другачији однос према неким глобалним питањима која оптерећују све нас, без обзира на то гдје живимо. Можда нама далеко дјелује сукоб у Украјини, још нам даље можда дјелује рат у Гази и нека друга питања, али просто очекујемо да ту буду направљени одређени заокрети који ће онда релаксирати ситуацију на цијелој земаљској кугли, а то значи и код нас.

Не очекујем неке велике заокрете када је у питању ни БиХ, нити западни Балкан, али очекујем, и с правом то могу да кажем, оне заокрете које су у функцији прављења више балансираног приступа него што је то сада случај".

Да ли је у првом Трамповом мандату то изгледало тако?

"Па Трамп је у првом мандату морао да се бори са оним разним вјештицама код себе, код куће. Није имао времена ни могућности да се бави свим вјештицама по Европи, свим вјештицама по западном Балкану, свим вјештицама на другим ћошковима. Али мислим да ни Трамп више није онај исти Трамп".

Створен је утисак у јавности да би његов долазак на власт био добар за Србе.

"Његов долазак на мјесто предсједника био би добар генерално за цијелу земаљску куглу. Срби имају афинитете према Трампу, они већински подржавају ту политику вјероватно и због лоших искустава са демократама који су сад на власти. Данас кад причате са Србима у Америци, они су листом опредијељени позитивно према Трамповој политици, јер су се нагледали примјера који се односе и на Српску, који су у њиховој визури створили слику неправедности. Имам информације да су они прилично посвећени предстојећим изборима, ангажовани да гласају за Трампа, јер вјерују да би он могао донијети праведнију политику САД према свима нама овдје, али и према неким глобалним питањима".

Били сте на посљедњем рочишту у процесу против предсједника Републике. Шта је циљ тог суђења?

"Када одете тамо, видите све те ситуације у којима је неки Кристијан Шмит заштићен као бијели медвјед. Постоји ситуација да одбрана не може приступити извођењу доказа у вези са оним на чему је неко засновао оптужницу против Милорада Додика и Милоша Лукића. Кажу да су прекршили нешто, а не можете да кажете да ли је тај неко уопште имао право да то донесе. Пуно је ту апсурда.

Све то показује у шта се претворило оно што су странци овдје силом направили. Претворило се у нешто што је контрапродуктивно за БиХ, за суживот, за разумијевање. Њима је мета Милорад Додик, он треба да буде уклоњен зато што брани Републику Српску. Друга димензија је што су странци одлучили да користе правосуђе у функцију заштите Шмита, иако сви знају да није прошао процедуру именовања. Најгоре је што све што се догађа оставља утисак да смо далеко од правне државе.

У Српској постоје закони који предвиђају да на њеној територији не буду примјењиване одлуке ОХР-а, али ни Уставног суда БиХ. То је један од начина борбе, али с друге стране имамо ситуацију да је на нивоу БиХ усвојен буџет којим је одобрен новац за рад истог тог Уставног суда.

Одобравање буџета подразумијева да се извршавају одређене обавезе које су важне за људе, почевши од плата, материјалних трошкова и сличних ствари. Не можете да се ставите у позицију да ускратите тим људима плате. Али, то представља основу за одређене ствари које би могле да се десе. Ви сада постављате појединачно питање, али док се све ствари не ставе на сто и док не наиђе политичка гарнитура у Сарајеву са којом ће моћи да се разговара о свему и која неће бити у дослуху са амбасадорима, онда ће бити могуће направити добар амбијент".

Да ли то значи да Српска реагује ад хок од ситуације до ситуације?

"Ако имате неки систем и стратегију, он вам увијек дозвољава да реагујете ад хок. Можете да имате стратегију која је дугорочна, али исто тако ћете прилагодити одређена понашања или одређене ствари на некој дневној основи, зависно од тога што вам треба. Данас немате ни у политици, ни у међународним односима, ни у глобалним процесима, ствари које иду равном линијом".

Предсједник Додик форсира наратив да заједнички ниво нема ништа са мирним раздруживањем. Ви сте функционер на заједничком нивоу, шта мислите о томе?

"Па нема ништа, истина. Овдје се говорило о томе да треба јасно да позиционирамо шта су наше надлежности и ко су стране које треба да се договоре о одређеним питањима. Ако мало боље погледате надлежности и како се ствари одвијају, онда вам је јасно да суштински дијалог треба да се дешава између два ентитета. Па и онда када се спајају, и онда када се раздружују. Тај дијалог генерално треба да постоји. Како год да се заврши, треба да постоји. Нажалост, није постојао дијалог када је требало да развијемо заједничке пројекте".

Да ли је у тој причи о мирном раздруживању дошло до повлачења ручне?

"То није повлачење ручне. Дошло је до одређених помјерања јер се желе преиспитати одређене ствари".

Већ двије године сте у Сарајеву, како је радити тамо?

"Немате представу колико је лијепо радити у Републици Српској. Угодније је, пријатније, осјећате се тако да можете да делегирате све ствари, да о њима причате отворено и рјешавате проблеме".

Шта изазива непријатности?

"Тамо немате активизма који иде у правцу да се уради нешто да свима буде добро. Стално имате борбу против тога да нам неко не нанесе неку штету. И онда је логично да се запитате зашто живимо у држави у којој стално морамо имати неки одбрамбени механизам. Логика бављења јавним послом је у томе да видите шта можете заједно да урадите за добробит свих. У Сарајеву тога нема, то је једна прилично контаминирана атмосфера, пуна неповјерења".

(Глас Српске)

Пратите нас и путем Вибера