Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић истакла је да је обиљежавање Дана бораца и Првог српског устанка прилика да се с посебним пијететом, поштовањем и захвалношћу сјетимо свих хероја који су кроз историју бранили своја вјековна огњишта, како би опстали и остали.
"Тако је било и у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату, када су сви до једног и борци и команданти, вођени идеалима слободе, правде и равноправности, одлучно и храбро стали у одбрану свог народа, националног идентитета и Републике Српске", нагласила је Цвијановић, честитајући свим борцима Републике Српске Дан бораца и Првог српског устанка.
Она је навела да су на том ослободилачком и слободарском путу многи српски јунаци дали највредније што су имали - животе и дијелове тијела.
"Њихова несебична жртва трајно нас обавезује да бранимо и јачамо највећу тековину Одбрамбено-отаџбинског рата и светињу, Републику Српску, а породицама погинулих бораца, ратним војним инвалидима и демобилисаним борцима обезбиједимо што бољи статус у друштву.
У увјерењу да ћемо, окупљени око Републике Српске и њених интереса, бити јединствени, честитам вам овај велики дан", наводи се у честитки српског члана Предсједништва БиХ.
У Вишеграду се данас обиљежава Дан бораца Републике Српске и 220 година од почетка Првог српског устанка. У Одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године погинула су 23.752 борца.
Први српски устанак, подигнут 1804. године у Орашцу, био је почетак српске борбе за ослобођење, односно представља рађање српске модерне државе у 19. вијеку.
Овај устанак је био устанак Срба у Београдском пашалуку и околних шест нахија против Турака у периоду од 15. фебруара 1804. до 7. октобра 1813. године. Почео је као локална побуна против дахија, а прерастао је у прву фазу српске револуције.
Устаници предвођени Ђорђем Петровићем, познатијом као вожд Карађорђе, успјели су у значајном временском периоду да ослободе пашалук, а овај устанак је претходио Другом српском устанку 1815, који је на крају довео до стварања модерне Србије.
