Домаћини су у Берлину очекивали прекретницу, шта год им то значило, а уствари се ништа посебно није догодило. У најкраћем је ово резиме Самита берлинског процеса. Потписани су документи о заједничком регионалном тржишту и приступу високом образовању али такви споразуми, у суштини, већ постоје. Јубиларни скуп који има за циљ да ојача сарадњу Западног Балкана и Европске Уније није баш да је нешто преокренуо. Практично, надограђен је план усвојен прије четири године који се већ проводи.
"Ако погледамо сав тај процес хтјели смо да направимо неку већу интегративну димензију у оквиру саме регије. Прво, у самој регији ми се, и даље, недовољно добро политички разумијемо. Постоје економске везе, постоји инфраструктурна, али све то није довољно да би рекли како смо, на неки начин, успоставили баланс или добро разумијевање које би нам требало послужити за неко будуће вријеме", рекла је Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ.
Помака, додуше, има, каже још Цвијановић и подсјећа на постојеће споразуме . Ипак, недовољно да би се прогласили великих успјеси. Нема их, додаје она. Оно чега дефинитивно неће бити је да БиХ уведе безвизни режим за самопроглашено Косово, и поред захтјева да се то уради. Аљбин Курти је у Берлину најавио да би држављани БиХ, од првог јануара, тамо могли без виза. Што се БиХ тиче, ствар је јасна.
"БиХ није признала Косово, самим тим не може да уведе на тај начин и неће се то десити. Прозивање како је то дозволила Србија да се са личном картом путује, па Косово је саставни дио Србије, државна политика Србије то тако каже и ми стојимо иза те политике. Немамо ништа друго да видимо. Мислим да препотенција коју они уносе у тај процес не може много да помогне. Мора се разумјети, када су постављали тај циљ, морали су знати да БиХ није признала Косово и да неће признати улазак Шиптара са личном картом у БиХ. Муслимани би то урадили, Република Српске неће", рекао је Милорад Додик, предсједник Републике Српске.
Из Српске и порука да се ниједна земља са Балкана није снажно приближила Европској унији за десет година Берлинског процеса, нити има изгледа да се то деси у наредних пет. Нешто се, сматра Милорад Додик – гура, али није али није сигуран да се нешто осјетило у протеклој деценији. Има и оних који сматрају да је много више за регију направила иницијатива Отворени Балкан, посебно када је у питању привреда. Берлински процес, кажу други, не зове се џаба процес јер је постао чекаоница у којој западнобалканске земље чекају пријем у Унију која им, константно, испоставља нове услове.
