Domaćini su u Berlinu očekivali prekretnicu, šta god im to značilo, a ustvari se ništa posebno nije dogodilo. U najkraćem je ovo rezime Samita berlinskog procesa. Potpisani su dokumenti o zajedničkom regionalnom tržištu i pristupu visokom obrazovanju ali takvi sporazumi, u suštini, već postoje. Jubilarni skup koji ima za cilj da ojača saradnju Zapadnog Balkana i Еvropske Unije nije baš da je nešto preokrenuo. Praktično, nadograđen je plan usvojen prije četiri godine koji se već provodi.
"Ako pogledamo sav taj proces htjeli smo da napravimo neku veću integrativnu dimenziju u okviru same regije. Prvo, u samoj regiji mi se, i dalje, nedovoljno dobro politički razumijemo. Postoje ekonomske veze, postoji infrastrukturna, ali sve to nije dovoljno da bi rekli kako smo, na neki način, uspostavili balans ili dobro razumijevanje koje bi nam trebalo poslužiti za neko buduće vrijeme", rekla je Željka Cvijanović, srpski član Predsjedništva BiH.
Pomaka, doduše, ima, kaže još Cvijanović i podsjeća na postojeće sporazume . Ipak, nedovoljno da bi se proglasili velikih uspjesi. Nema ih, dodaje ona. Ono čega definitivno neće biti je da BiH uvede bezvizni režim za samoproglašeno Kosovo, i pored zahtjeva da se to uradi. Aljbin Kurti je u Berlinu najavio da bi državljani BiH, od prvog januara, tamo mogli bez viza. Što se BiH tiče, stvar je jasna.
"BiH nije priznala Kosovo, samim tim ne može da uvede na taj način i neće se to desiti. Prozivanje kako je to dozvolila Srbija da se sa ličnom kartom putuje, pa Kosovo je sastavni dio Srbije, državna politika Srbije to tako kaže i mi stojimo iza te politike. Nemamo ništa drugo da vidimo. Mislim da prepotencija koju oni unose u taj proces ne može mnogo da pomogne. Mora se razumjeti, kada su postavljali taj cilj, morali su znati da BiH nije priznala Kosovo i da neće priznati ulazak Šiptara sa ličnom kartom u BiH. Muslimani bi to uradili, Republika Srpske neće", rekao je Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske.
Iz Srpske i poruka da se nijedna zemlja sa Balkana nije snažno približila Еvropskoj uniji za deset godina Berlinskog procesa, niti ima izgleda da se to desi u narednih pet. Nešto se, smatra Milorad Dodik – gura, ali nije ali nije siguran da se nešto osjetilo u protekloj deceniji. Ima i onih koji smatraju da je mnogo više za regiju napravila inicijativa Otvoreni Balkan, posebno kada je u pitanju privreda. Berlinski proces, kažu drugi, ne zove se džaba proces jer je postao čekaonica u kojoj zapadnobalkanske zemlje čekaju prijem u Uniju koja im, konstantno, ispostavlja nove uslove.
