Свијет и Европа се неповратно мијењају. Времена распада Совјетског Савеза, краја Хладног рата и доминације једне свјетске велесиле сада су иза нас.
Америка нема толику моћ као некада, али не жели тако лако да изгуби утицај у регионима у којима је традиционално била веома заступљена. Руска војна операција у Украјини, као и најновји израелско палестински сукоб на свјетску сцену доносе нове промјене и односе снага.
Све јачи су гласови и појединих лидера унутар саме Европе који се отворено противе безпоговорном слуганству интересима Вашингтона.
У таквој атмосфери Балкан као и увијек стоји на раскрсници. Политичке разлике и различити интереси унутар сваке од земаља, ако се томе додају и веома различити страни интереси и утицају, довели су до готово перманентне кризе у којој се овај регион налази већ неколико деценија.
Зато су забринуте и европске земље. Ново жариште на Балкану, првенствено на Косову, ЕУ више не смије ни да дозволи, а не би могла то ни да финансијски и безбједносно издржи.
Сједињене Државе се и даље представљају као једина инстанца за рјешење свих размирица, нарочито у БиХ. Русија сматра да политичари у БиХ треба да буду основа за даљи развој ситуације, без уплитања са стране.
Међународна заједница и даље не зна како да се односи са БиХ. Дејтонски споразум је сада само изговор за контролу коју странци желе да проводе у БиХ. И показатељ колико је западна политика заправо нарушила сам Дејтон.
