Наиме, портал indepthnews.nет потврдио је ову чињеницу наводећи да плата ОХР-а од 24.000 еура мјесечно, уз бројне друге бенефиције, свакако може бити мотив за снажно лобирање у међународној заједници које је покренуо пензионисани Шмит да задржи своју функцију у БиХ.

"Зато сам овдје, у Бечу, да тражим политичку подршку — почетком новембра Шмит се обратио аудиторијуму на бини Европског форума у Бечу. Његово излагање се свело на то да је причао против предсједника Републике Српске Милорада Додика јер не може да разговара са њим за истим столом. Присутним искусним дипломатама било је јасно да Шмитови циљеви и алати које је форсирао немају никакве везе са дипломатијом. Управо је то оно што је дипломатија, сједење за истим столом и разговор. Не можете користити погрешне алате и питати се зашто нешто не функционише? У дипломатији нема репресије. Зато стране дипломате морају престати да злоупотребљавају владавину права и да не поштују међународне норме и Дејтонски споразум, укључујући демократски уставни поредак БиХ", наводи поменути портал.

Да ли је Кристијан Шмит легитиман високи представник у БиХ који представља УН? Документи СБ УН кажу: Не!

Да би дошли до истине и сазнали да ли се Шмит лажно представља и која су му законска овлашћења,  поменути портал је истражио документациу УН-у у Њујорку.

"Имали смо увид у писмо аустријског дипломате Валентина Инцка од 24. јуна 2021. године упућено предсједнику Савјета безбједности да је Управни одбор Савјета за имплементацију мира одлучио да именује бившег савезног министра Кристијана Шмита из Савезне Републике Њемачке за сљедећег високог представника за БиХ. Стални представник Њемачке при Уједињеним нацијама Кристоф Хојзген поднио је то писмо препоруке СБ УН. Како је ПИК донио одлуку, ко и када се састао, те који су још кандидати конкурисали за ту функцију, а образложење за избор Шмита је нетранспарентно и недемократско, усуђујем се рећи криминално-корумпирано.

Али онда је пропао Нацрт резолуције о именовању Кристијана Шмита за високог представника за имплементацију Мировног споразума за БиХ у УН-у у Њујорку 22. јула 2021. године. Нацрт резолуције није усвојен пошто није добио потребан број гласова (S/PV.8823).", наводи портал.

У писму од 31. октобра 2023. године сталног представника Руске Федерације при Уједињеним нацијама Небензје Василија Алексејевича, упућеном предсједнику Савјета безбједности, достављен је тридесети извјештај Републике Српске о недавним политичким дешавањима у Босни и Херцеговини прозивајући господина Кристијана Шмита због диктатуре: "Дејтонски споразум је био велики успјех и нема шансе да се рат у БиХ поново деси. Ипак, унутрашња политичка ситуација у БиХ данас је необично турбулентна. БиХ је земља са изузетно компликованом и болном историјом. Савршено је очигледно да сваки међународни званичник у БиХ који се нада да ће побољшати ситуацију мора имати дубоко разумијевање региона, обиље дипломатских вјештина, опрезну и стрпљиву разборитост и велику културну сензитивност. Једнако је очигледно да господин Кристијан Шмит, диктатор убачен у БиХ од стране шачице моћних земаља, дјелујући без трунке легалитета, нема ниједну од ових особина. Заиста, показао се као сушта супротност томе. Још горе, у земљи у којој многи људи никада не могу заборавити геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, инспирисан нацистима, који је почињен у прошлом вијеку, ова фигура која захтијева неограничену моћ да декретом управља БиХ отворено се, без пардона, повезује са групом која поштује Вермахт из нацистичке ере.

Сталне алармантне изјаве господина Шмита тенденциозно окривљују изабране лидере из РС за политичку нестабилност БиХ и лажно их оптужују за подривање владавине права и уставног поретка БиХ. Господину Шмиту недостаје разумијевања да схвати да су управо његови непромишљени, незаконити декрети главни узрок недавних превирања у БиХ и да странац који полаже аутократска овлашћења над народом БиХ, у најмању руку, представља ужасну злоупотребу владавине права и тешког кршења уставног поретка БиХ.

Одређене чланице Савјета безбједности одлучиле су да ускрате било какву улогу Уједињених нација у именовању високог представника; увиђајући да би постизање консензуса о таквом именовању захтијевало тежак дипломатски рад, они су умјесто тога кренули лакшим путем узурпирања ауторитета Савјета и именовали човјека по сопственом избору, претварајући се да је именовање легално. 

Опште је познато да није било легално, али на страну законитост, оставити тако непромишљеног и неквалификованог човјека као што је господин Шмит у тако тешкој и осетљивој позицији, у тако турбулентном времену за регион, представља флагрантну дипломатску злоупотребу." 

Додик: Бонска конференција је “блеф" који исписује будућност БиХ

Предсједник Републике Српске закључио да је Шмит манифестација свег безнађа међународне политике која посљедњих 30 година покушава да наметне концепт који не пролази и не може проћи овдје у Босни и Херцеговини.

"Кристијан Шмит је илегални високи представник јер нема одобрење Савјета безбједности, а ми то истичемо од самог његовог појављивања у БиХ", рекао је Додик те додао: 

"Чак је и он сам, прије доласка у Би , на честитке које су му упућене у Њемачкој, рекао у тамошњој изјави: „Сачекајмо. Морамо да сачекамо одлуку Савјета безбједности УН, онда ми можете честитати.

Додик је рекао да је одмах након неколико мјесеци и сам прекршио своју изјаву и овдје се појавио као илегалац који под утицајем америчке моћи покушава да се наметне у БиХ као наводни високи представник.

"Умјесто да доведе ствари до легитимитета и добије одлуку Савјета безбједности УН о његовом именовању, Шмит је отишао у репресију. Закон је промијенио на дан избора, односно по завршетку избора у 19 часова. На сам дан избора у БиХ на Устав је интервенисано законом и интервенисано је појединим законима, што је Незамисливо. То не постоји ни у једној земљи на свијету", истакао је предсједник Милорад Додик за поменути портал током телефонског разговора из Беча у БиХ.  

Додик тврди да пензионисани њемачки политичар ужива подршку само Американаца и оних који их слиједе. Он истиче да оно што у читаву причу уноси веома тужну емоцију јесте чињеница да је Њемачка дозволила да се на овај начин руши њихова спољна политика. Из његове перспективе, овај правни процес показује колико је било неправди под тренутним руководством људи који воде спољну политику Њемачке.

"Што се тиче Шмита, он не може произвести никакво божанство и његова појава не утиче позитивно на Босну и Херцеговину. Дакле, његово наметање закона прихватају само муслимани у БиХ. И то као механизам за обрачун са другима – Србима, конкретно са мном и још некима који му не одговарају", рекао је Додик.

Он се заклиње да је ситуација у БиХ велики блеф међународне заједнице. Када су увели бонска овлашћења, тадашњи представник Карлос Ведстендорп, Шпанац, рекао је: „Ово нема везе са законом, ово је мимо закона и Дејтонског споразума, али морамо да покушамо да урадимо нешто. То значи да бонска овлашћења немају стварну основу.”

"С друге стране, жена која је предводила британску делегацију на Бонској конференцији је рекла: Ово је блеф, а видјећемо да ли ће успјети. И тај блеф овдје функционише већ 30 година!", закључио је Додик.

Процесуирани јер не поштују одлуке ОХР-а

Додик и Лукић оптужени су за кривично дјело неспровођења одлука високог представника међународне заједнице у БиХ (ОХР).

Измјене Кривичног закона Босне и Херцеговине, према којима ће се судити Додику и Лукићу, наметнуо је садашњи високи представник Кристијан Шмит 1. јула 2023. године, истовремено када је ставио ван снаге законе којима је Народна скупштина РС покушала да блокира спровођење његових одлука, као и пресуду Уставног суда Босне и Херцеговине. Иако је Шмит поништио спорне законе, Додик је потписао указ о њиховом ступању на снагу, а Лукић их је објавио у Службеном гласнику Републике Српске, те су обојица прекршили закон. 

Оптужени су рекли да се не осјећају кривима на припремном рочишту 16. октобра у Суду Босне и Херцеговине. Њихова одбрана темељи се на тврдњи да Шмит није легитимно изабрани високи представник од стране Савјета безбједности УН, те према њиховом тумачењу, није могао наметати измјене Кривичног закона Босне и Херцеговине. Предсједник Републике Српске Додик позвао је у свој тим одбране угледног хрватског адвоката Анту Нобила као правног савјетника. Нобило је одлучио да испита овлашћења високог представника у Би  и да утврди да ли је Шмит уопште именован за високог представника. 

"Мислим да су Кристијан Шмит, а прије њега, високи представник Валентин Инцко, прекорачили своја овлашћења. Позивају се на бонска овлашћења, свјесни да им Дејтонски мировни споразум то не дозвољава. Бонска овлашћења, како их називају, дефинисана су на политичкој конференцији у Бону. Политичка конференција не може постати извор права. Не може проширити Устав Босне и Херцеговине. То није нови мировни споразум", објашњава Анто Нобило, истичући да у мировном споразуму имамо управо оне стране које су га потписале и стране које су гаранти и свједоци".

Пратите нас и путем Вибера