Портал поскок.инфо урадио је анкету у којој су правне и семантичке стручњаке питали дају ли Бонска овлашћења право високом представнику да задире у Законе?
Њихов чланак преносимо у цјелости:
"У настојању да коначно расвијетлимо једну од кључних правно-политичких дилема у БиХ, контактирали смо правне и семантичке стручњаке из готово свих земаља Европске уније, затраживши њихово стручно мишљење о стварном досегу тзв. Бонских овлаштења високог представника. Фокус анализе био је искључиво на тачки 2. Бонске декларације из 1997. године, а стручњацима је постављен задатак да процијене:
Семантички опсег кључних формулација у тој тачки (а, б, ц),
И контекстуалну логику - је ли уопште политички и правно било могуће да већ 1997. године међународна заједница додијели високом представнику овлашћења која би надилазиле суверену законодавну моћ Парламентарне скупштине БиХ.
У објашњењу упућеном експертима наглашено је да се Декларација односи на раздобље само двије године након потписивања Дејтонског мировног споразума, те да би било крајње неувјерљиво и супротно међународним нормама да земље чланице Савјета за имплементацију мира (ПИК) тада пристану на то да један неизабрани међународни службеник суспендује суспендује темељно право народа БиХ - право да сами доносе законе кроз свој парламент.
Појаснили смо им да би таква интерпретација Бонских овлаштења аутоматски значила да је ПИК, укључујући чланице УН-а, де фацто суспендовао суверенитет БиХ, што је основни правни услов за чланство сваке земље у Уједињеним народима.
Затражили смо да мишљење буде стручно, хладно, технички и правно прецизно, без политичких коментара и без тумачења било какве интерпретације “добре воље” високог представника. Фокус је био искључиво на језику документа, структури реченица, контексту године 1997. и темељним принципима међународног права.
Мејл идентичног садржаја послали смо на најеминентније адресе за семантику права, међународно право и уставно право,у свакој од ових земаља.
Предмет: Правно тумачење: Дају ли тзв. Бонска овлаштења високом представнику право на доношење закона у БиХ?
Поштовани,
надамо се да сте добро и срдачно вас поздрављамо из БиХ.
Овим путем вам се обраћамо као дио независне грађанске иницијативе која проводи анализу правних и семантичких граница тзв. “Бонских овлаштења” додијељених високом представнику у БиХ, у оквиру састанка Савјета за имплементацију мира (ПИК) одржаног 1997. године у Бону.
Наш циљ је прикупити стручно и академски утемељено мишљење правних и семантичких стручњака из цијеле Европе на једно кључно питање:
Даје ли текст Бонске декларације из 1997. године - конкретно тачка 2 - високом представнику овлаштење да доноси, намеће или мијења законе у правном поретку БиХ?
Љубазно вас молимо да се у свом одговору фокусирате искључиво на семантичку конструкцију изворног текста, као и на правно-политички контекст 1997. године - само двије године након потписивања Дејтонског мировног споразума. Посебно је важно размотрити би ли тада било правно и политички замисливо да ПИК одузме законодавну надлежност Парламентарној скупштини БиХ и преда је неизабраном међународном службенику. То би значило да је БиХ изгубила основни услов код свог пријема у Уједињене народе - сувереност у доношењу Закона и управљања државом кроз представничку демократију и законодавну власт.
Поштовани, пред Вама је Цјеловити текст тачке 2 Бонских закључака (1997). Тачка 2. донесена је од стране Политичког тијела који никада није прошао правну процедуру нити је унесен у Уставни поредак БиХ. Но ако претпоставимо да јесте и да ова овлаштења заиста имају правну снагу, молимо вас да нам потврдите или негирате да ли се у тачкама а) б) и ц) заиста дају овлаштења високом представнику да мијења, доноси или укида законе у БиХ?
Текст Бонских овлаштења у којем се високом представнику дају проширења:
2. Савјет поздравља намјеру високог представника да искористи своја крајња овлаштења у регији у вези с интерпретацијом Споразума о цивилној имплементацији Мировног споразума, с циљем олакшања рјешавања потешкоћа доношењем обавезујућих одлука, када то он сматра потребним, о сљедећим питањима:
а) Вријеме, мјесто и предсједавање састанцима заједничких институција.
б) Привремене мјере које ступају на снагу када се стране не могу договорити, и које остају на снази док Предсједништво или Савјет министара не донесу одлуку у складу с Мировним споразумом у вези с тим питањем.
ц) Друге мјере ради осигуравања провођења Мировног споразума на цијелој територији БиХ и њених ентитета, као и неометаног функционисања заједничких институција. Такве мјере могу укључивати активности против особа које обављају јавну службу или службеника који неоправдано изостају са сједница или за које високи представник сматра да крше законске обавезе из Мировног споразума или рокове за њихово провођење.
Молимо вас да одговорите на сљедећа кључна питања:
Односи ли се тачка а) искључиво на техничко-административна питања попут заказивања и вођења сједница заједничких институција - те је ли тачна тврдња да она не даје никакво законодавно овлаштењу високом представнику?
Односи ли се тачка б) искључиво на привремене мјере које имају сврху премошћивања институционалних застоја - те ако је тако, је ли тачна тврдња да се привремене мјере не могу тумачити као трајни законодавни акти?
С обзиром да у тој тачки стоји да мјере престају важити чим Предсједништво или Савјет министара донесу одлуку, имплицира ли то да се ради о техничким рјешењима, а не о законима који би се наметали мимо законодавног тијела?
Односи ли се тачка ц) - посебно с обзиром на наставак реченице (“такве мјере могу укључивати активности против особа…”) - искључиво на дисциплинске и персоналне мјере против службеника, а не на законодавне или нормативне акте?
На темељу опште структуре, формулације и времена доношења Бонских закључака - је ли правно одржива тврдња да високи представник овим закључцима добија овлаштења да доноси или мијења законе умјесто изабране Парламентарне скупштине БиХ?
Ваш одговор са “Да” или “НЕ” на питање јесу ли бонским овлаштењима у коначници дане или нису моћи високом представнику да мијења законе, био би вриједан допринос компаративној правној анализи која се проводи у сарадњи с експертима из цијеле Европе.
Наравно, вашу анализу ћемо објавити с вашим именом и титулом, или анонимно ако то преферирате.
Захваљујемо на времену и стручности те се унапријед веселимо вашем одговору.
Срдачан поздрав,
За сада смо добили одговоре из ових земаља те их овдје структурирано прилажемо с одговорима. Као што видите резултат је шокирајуће јединствен, и на све три тачке одговорено је да не прејудицирају уплив у законе БиХ!
Попис експерата који су потврдили да пристају анализу и потом су нам послали одговор:
Попис стручњака од којих је затражено мишљење, потврдили су нам да ће учествовати у анкети али одговор још нисмо добили:
Од свих горе наведених експерата очекује се да се очитују до 15. априла 2025., а њихова мишљења ће бити објављена као Прилог Б отвореном писму ОХР-у.“
