Посланичка група Алтернативе за Њемачку поднијела је посланичко питање у њемачком Бундестагу у вези са улогом Кристијана Шмита у БиХ, те затражила процјену легитимитета његове позиције у свјетлу недостатка одобрења Савјета безбједности УН-а, као и одбијања Русије и Кине да потврде Шмитово именовање.
У захтјеву који су уложили посланик Јан Вензел Шмит и посланичка група АфД-а стоји да је Кристијана Шмита у мају 2021. године именовао Управни одбор Савјета за имплементацију мира, пише Н1.
Међутим, то именовање није потврђено од стране Савјета безбједности УН-а, што, према мишљењу подносилаца овог питања, доводи у сумњу међународноправну легитимност његове функције и његових одлука. Упркос томе, "високи представник" је, према правном схватању подносилаца питања, донио више одлука које дубоко задиру у уставни поредак БиХ. Подносиоци питања имају озбиљне сумње да су овим одлукама прекорачене надлежности високог представника.
Питања за Савезну владу:
1. Да ли је Савезна влада формирала став о међународноправној легитимацији Кристијана Шмита, с обзиром на недостатак одобрења Савјета безбједности УН-а, и ако јесте, какав је тај став?
2. Које посљедице Савезна влада извлачи из чињенице да су Руска Федерација и Кина одбиле потврдити Кристијана Шмита као високог представника у Савјету безбједности УН-а?
3. Које правно обавезујуће одлуке је, према процјени Савезне владе, Шмит донио у 2022. и 2023. години, да ли је Савезна влада формирала став о тим одлукама и какав је он?
4. Да ли Савезна влада у тим одлукама види прекорачење надлежности које Шмит има према Анексу 10 Дејтонског споразума, и ако не, зашто не?
5. Какве посљедице Савезна влада види по стабилност и суверенитет БиХ усљед ових мјера?
6. Да ли је Савезна влада предузела кораке да се именовање Кристијана Шмита потврди у Савјету безбједности УН-а, и ако јесте, које, односно ако није, зашто није?
7. Планира ли Савезна влада залагање за реформу механизама именовања Шмита како би се његова међународна легитимност ојачала, и ако да, на који начин?
8. Да ли се Савезна влада бавила питањем да ли су политички процеси у БиХ – посебно против представника Републике Српске – политички мотивисани, и ако јесте, каква су сазнања доступна и које мјере Савезна влада предузима, уколико их има, да осигура правичне и транспарентне процесе?
9. Да ли је Савезна влада формирала став о томе да ли одлуке Кристијана Шмита могу довести до даљње политичке дестабилизације региона, и ако јесте, какав је тај став?
10. Да ли је Савезна влада формирала став о томе како оцјењује дјеловање Шмита у контексту суверенитета и независности БиХ, и ако јесте, какав је тај став?
11. Да ли је Савезна влада формирала став о томе да ли је дјеловање Шмита вриједно подршке, чак и ако га локални актери и међународни партнери сматрају правно упитним, и ако јесте, какав је тај став?
12. Да ли је Савезна влада формирала став о различитим међународним позицијама у вези с именовањем и дјеловањем Шмита, и какав је тај став?
13. Да ли Савезна влада води разговоре с међународним партнерима како би развила заједнички став о улози Шмита, и ако да, с којим партнерима и о којим темама?
14. Да ли је Савезна влада формирала став о томе какве посљедице одлуке Кристијана Шмита имају по економску стабилност БиХ, и ако јесте, какав је тај став?
15. Да ли Савезна влада види могућност економске подршке од стране ЕУ ради смањења напетости у региону, и ако да, какву?
16. Планира ли Савезна влада кораке како би помогла БиХ у провођењу реформи за интеграцију у ЕУ, и ако да, које?
17. Да ли Савезна влада сматра да тренутна улога Кристијана Шмита доприноси или омета дугорочни мировни процес и политичку стабилност земље, и ако да, на који начин?
18. Да ли је Савезна влада формирала став о томе какав утицај одлуке Кристијана Шмита имају на заштиту људских права у БиХ, и ако јесте, какав је тај став?
