"Наравно да Никола Шобот као љекар неће цртати раскрснице. То отпочетка тврдим. Тим људи који ће се налазити око мене ће бити они који ће у својој струци носити посао и морају имати одређене референце иза себе. Када сам почео правити кардиохирургију као интервентни кардиолог, обишао сам пет кардиохирургија у региону. Сјео са људима који су их правили, који годинама раде па смо заједно све осмислили, направили план и држали се плана. Никола Шобот је са својим стручњацима одавдје отишао на катедру Саобраћајног факултета у Београду, па смо са стручним људима причали и направили акциони план како да ријешимо проблем саобраћаја у Бањалуци. Ту је било пет професора. Свако је изнио своје мишљење, уважили су специфичности Бањалуке па смо направили неку оквирну визију како све треба да изгледа. Ту има ствари које ја нисам знао, али су људи сјели и објаснили. Причаћемо са још два института, два факултета и извући најбоље за Бањалуку", каже Шобот.

"Саобраћајна револуција" Бањалуку је довела до тоталног колапса и сваки наредни потез, било да је раскрсница или улица, мора бити добро одмјерен и мора се радити у складу са процјенама струке.

"Морамо имати анализу стања на терену. Гдје пролази колико возила, који је модел у питању. Морамо знати зашто нешто радимо и како желимо да радимо. Наравно да има рјешење, али оно мора произићи из стручних ставова, а не из произвољних процјена гдје је данас гужва, па ћемо ту то радити. Не знамо зашто радимо, али се нама чини да тако треба", каже Шобот.

Коментаришући свакодневне проблеме грађана, Шобот истиче да је дегутантно да се у 21. вијеку прича о водоснабдијевању.

Проблеми у сеоским и приградским насељима су другачији. Увијек се враћамо на причу инфраструктуре. Неке ствари су давно требало да буду урађене. Дегутантно је да се у 21. вијеку причамо о водоснабдијевању. Морамо о томе причати јер је то реалан свакодневни проблем значајног дијела грађана Бањалуке. Надам се да су ово посљедњи локални избори да причамо о асфалту, воду да не спомињем. Док о томе причамо не причамо о новим радним мјестима, развоју Бањалуке и стратешким пројектима. То је једна ствар коју морамо да ријешимо да би почели те локалне заједнице да развијамо кроз подстицаје за пољопривреду, доласка људи који желе ту да живе, да им дјеца имају аутобуске линије и воду. Да могу да функционишу, а да не причамо о вртићима у приградским насељима гдје би град прво растеретили гужве, а и људима ће бити згодније да отворимо нова мјеста у вртићима. О капиталним пројектима можемо надуго. Што се тиче самог града споменуо сам вртиће и школе, изгубили смо три паркинга. Паркинг мјеста су озбиљан проблем. Уставни суд је оборио одлуку града о поскупљењу паркинг мјеста. Немамо ниједну нову саобраћајницу у граду, мост у Доцу је остао приоритет који мора да се уради. Један капитални пројекат који можемо почети је заобилазница око Бањалуке. Заобилазница око Београда се градила 40 година, али се завршила. Неке ствари морате почети", каже Шобот.

Он истиче да је важно поставити стратегију развоја исправно и да је се мора држати.

"Исто се односи на просторни и урбанистички дио града. Морамо знате у којем правцу Бањалука треба да се развија. Па неће се развијати према Кањону Врбаса у смислу станоградње. Наравно да ће ићи према Лазареву. Када ту станоградњу планирамо, да планирамо и саобраћајнице, планирамо и водовод, топловодну мрежу, електро-мрежу. То су ствари које се морају радити стручно и системски. Не да правимо зграду тамо гдје смо видјели погодно мјесто, да се концентришемо према центру. Онда дођемо у ситуацију да инфраструктурно град то не може пратити. Неке ствари морамо просто промијенити", каже Шобот.

Пратите нас и путем Вибера