Паркови, путеви и сличне локације по граду су површине које се сматрају јавним добром и као таква не могу да се дају, мијењају или продају. Управо то је Правобранилаштво Републике Српске спријечило дајући пет негативних мишљења у вези испуњености законских услова за замјену земљишта на подручју града Бањалука.
Једна од локација чија замјена је оспорена и која није била законита, а која се крајем марта нашла пред одборницима Скупштине града, јесте атрактивна локација у близини универзитетског кампуса.
"Нису испуњени законски услови за предметну замјену и не може се приступити реализацији“, рекао је правобранилац Републике Српске Милимир Говедарица.
У документима који су у посједу АТВ-а, наводи се да замјена градског земљишта није у складу са законским прописима, те да се не може приступити његовој реализацији. Законом о стварним правима, прописано је да се непокретности између јединица локалне самоуправе и других лица могу мијењати ако су приближно исте вриједности. У случају локације код кампуса и земљишта на Пониру за које је требала бити извршена замјена, разлика у вриједности је готово 290 хиљада марака. Осим тога, у питање се доводи и стручност комисије за утврђивање вриједности земљишта.
"Према томе, поставља се питање да ли је тако формирана комисија, стручна да изврши процјену и утврди тржишну цијену за земљиште које је предмет замјене, обзиром да се у спису не налази доказ о томе да су чланови комисије овлашћени судски вјештаци, процјенитељи и сл“, наведено је из Правобранилаштва Републике Српске.
А градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, каже да је затечен овом информацијом. Иако је замјена ових локација била на Скупштини града крајем марта, Станивуковић је покушавао да нас увјери да не зна о чему се заправо ради.
"Ја сам то тек данас чуо, не могу ништа да коментаришем, мој правни тим је мени рекао да су у питању неке 3-4 локације... Кажу да није испоштована нека процедура“, каже градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић.
Да процедуре и те како нису испоштоване, раније је упозоравао предсједник Скупштине Љубо Нинковић, који је указивао да се у случају ових замјена не ради о мијењању земљишта која су од јавног интереса, већ да су у питању лични интереси како би се дошло до атрактивних локација у центру града.
За неке од оспорених уговора се наводи да сви чланови Комисије за утврђивање тржишне вриједности земљишта нису потписали записник, као и да за поједине парцеле у власништву града које су предмет размјена, не постоје плански акти просторног уређења.
