Тачно двије године и два дана требале су Маринели и Дајану да изграде кућу у шуми и тамо се преселе са своје двоје дјеце. Град су замијенили природом и због тога нису пожалили. Све је посљедица одлуке да почну живјети здравије.
"Прво смо почели припремати здраву храну и дуже боравити у природи, а онда смо пожељели властити врт и воћњак. Уз пандемију Ковида 19 и ратове у свијету, лакше је кад знаш да имаш комад властите земље. Иако изгледа да смо побјегли због стреса, притиска и кратких рокова на послу који радимо, заправо смо отишли живјети у природу јер смо тако жељели" рекли су.
Обоје су и даље везани за град јер ту раде, али као велику предност истичу чињеницу да су прије и послије посла окружени природом.
"Предности је пуно, а највећа је што нам нико не сруши сњешка кад одемо на спавање. Шалимо се, најважније је што се број сати проведених у природи значајно повећао у поређењу с периодом кад смо живјели у стану. Друга највећа предност је што, када живите у природи, имате много опција за додатне садржаје. Тако можете поставити сто у шуму или, као ми, направити малу собу за игру или спавање у шуми. Зато што живимо у природи, можемо доручковати у шуми, дјеца нам спавају у лежаљкама између стабала, а и властито вјенчање смо организовали у шуми", причају они за "Индекс.
Тврде да се, откако живе у шуми, више не боре с алергијама иако им је кућа окружена истим стаблима као и стан у граду. Ипак, живот у шуми није увијек бајковит колико то на прву звучи.
"Нестајало је струје и воде, једном смо морали контактирати комшију да трактором очисти снијег са нашег пута до главне цесте која се уредно чисти. Можда је најтежа препрека била када је јак вјетар срушио стабла на једини пут којим можемо изаћи из шуме. Али моторка и добра воља све то превладавају. Кад човјек одлучи живјети у природи, пристаје живјети негдје гдје ће повремено нестати воде или струје, али све је то дио цијене која је јако мала за оно што се свакодневно добија", говоре они.
Кроз смијех кажу “И када се посвађамо, не свађамо се око тога гдје смо дошли живјети. За нас је ово бољи начин живота и није се тешко навикнути на боље".
Откако су преселили, парцеле у близини купило је још 30 породица
Маринела и Дајан из Бањалуке преселили су се у природу како би били сами, али њихов потез толико се свидио њиховим пријатељима и познаницима да су и сами пожељели направити исто.
"Преко 30 породица купило је парцеле у близини, а они који нису, бораве код нас више него икад. Кад нам дјеца послије вртића уђу у ауто, одмах питају ко данас долази. Једно је сигурно, друштва увијек има довољно", додају.
Четворочлана породица одлучила је пресељењем све више активности из затвореног простора преселити у отворени.
"Код нас вриједи правило: што више игре на отвореном, без обзира на годишње доба. То је најчешће неструктурирана игра, гдје дјеци стварамо прилику, а онда се они играју како желе. Тако смо им направили вањску кухињу за игру, пјешчаник, љуљашке, стијену за пењање или идемо у шетње до потока, беремо гљиве и шумске плодове", истичу они.
Након 730 дана, ова породица никада није пожељела да се врати у стан, а детаље из своје свакодневице у шуми почела је дијелити на друштвеним мрежама.
"Не мислимо да свако треба живјети као ми и не тврдимо да је ово једини исправан начин. Свако живи како мисли да треба, а ми смо хтјели подијелити нашу свакодневицу јер то некоме може бити подстицај да се пресели на периферију града или на село. Свако одлучује гдје ће живјети за себе, а на ТикТоку се види да има много оних који су против и оних који су за. Нама је драго кад се поведе дискусија и кад се људи преиспитују, а камо среће да неки од њих преселе у природу", кажу.
О чему треба водити рачуна при куповини земљишта?
Што се тиче конкретних савјета, искуство им је показало да је најбоље купити земљиште које није уз главни пут (због буке, прашине и врућег асфалта љети).
"Супер је ако земљиште има шуму јер то значи и пуно хлада. Не треба се бојати грађења инфраструктуре ако је земљиште на идеалном мјесту. И ми смо радили приступни пут, доводили воду и струју те копали септичку јаму. То је нормалан процес који није компликован када се мало истражи. Што је веће земљиште, то боље, идеално је барем 2.000 квадрата", наводе.
Маринела и Дајан увјерени су да у окружењу има много градова који још увијек имају готово нетакнуту природу на мање од 20 минута вожње од центра.
"Невјероватно је да је данас у већини градова јефтиније имати кућу него стан. Ако то кажете неком странцу, неће вјеровати. Ми живимо тек 15 минута од центра града и вожња нам не представља проблем", поручују за "Индекс".
