Проф. др Маријана Каповић Соломун каже да Бањалука више није град зеленила као што је некада била.
"Бањалука више није град зеленила као што је била некада. Постојећи паркови, скверови, дрвореди и алеје не само да су угрожени већ се и њихове површине смањују, а на сцени је бетонизација. Градска власт помпезно је најављивала да ће Бањалука добити нове паркове, скверове, зелене површине, али у реалности од тога нема ништа. Свједоци смо да смо посљедњих година изложени екстремним температурама, поготово љети, против којих се можемо бранити једино зеленилом. Сви европски градови окрећу се природи, али, нажалост, у Бањалуци није тако. Бањалучки паркови испуњени су разним грађевинама од бетона, док су, с друге стране, запостављене потребе грађана и стављене у други план.
Минимални стандарди Европске агенције за животну средину које један град мора да има су 10 до 15 метара квадратних зелених површине по глави становника, а минимално растојање и доступност тих површина не смије бити веће од 300 метара од мјеста становања, а то дефинитивно више није случај у Бањалуци.
Такође, раскрсница код Универзитетског кампуса је раскопана и ишчупани су сви дрвореди. Градилиште је опасано жутом траком и радови су заустављени, а грађани су приморани да удишу прашину са тих недовршених градилишта, па немамо адекватан квалитет животне средине.
У 21. вијеку недопустиво је и да у највећем граду Српске 15.000 људи у јулу данима нема воду.
Питамо се да ли се Градска управа уопште консултује са експертима у рјешавању ових питања и питања из било које друге области, и на који начин се доносе одлуке, јер је оно што видимо на терену неповољно за грађане, пошто се све ради без њихове сагласности и мишљења“, каже Каповић Соломун.
