"Одем ја кући и кажем свом оцу. Ћале мој добри, имамо ми пуно ђедовине. Моја породица има земље у Мотикама, Куљанима. Даћу ја свом народу, да покажем да је могуће. Од наше земље смо испарцелисали да почнемо са подјелом бесплатних плацева".
Тако је Драшко Станивуковић признао да нема градске земље коју може да подијели. Има ли његова породица земље у Мотикама не знају ни у Мотикама. Мјештани са којима смо разговарали, а који пред камере не желе, кажу, да је парцела на којој се Станивуковић снимао припада њиховима комшијама, а није им јасно да ли су земљу продавали или можда куповали за породицу Станивуковић. За потребе града то сигурно нико није могао да уради јер је Закон јасан.
- Свако физичко или правно лице у законској процедури може продавати или поклонити некретнине граду Бања Лука али уз потребну одлуку Скупштине Града Бања Лука - кажу из Правобранилаштва.
Нејасно је тако, да ли је плац на којем се градоначелник снимао, његова ђедовина, очевина, за потребе кампање или нешто друго. У сваком случају, градоначелник је индиректно признао да је обмануо младе брачне парове јер нема градске земље коју је обећавао. Ако дијели неку своју земљу поставља се питање зашто онда расписује јавни позив, позива људе да се пријаве и користи ресурсе Градске управе у сасвим друге сврхе.
- Уз испуњавање свих законских и подзаконских претпоставки које се тичу прометовања некретнина које су у својини носиоца јавног права, али и прометовања некретнина које су у својини физичких лица које морају бити испуњене да би се то уопште извршило мора некретнина да буде уписана на носиоца који жели да са њом располаже - Дејан Ђукановић, помоћник директора за послове надзора у Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове.
Оно што је по слову прописа и закона чињеница да у Мотикама постоје градско земљиште у којем је одређена површина и приватна, али да би се том имовином располагало мора постојати одлука Градске скупштине. У преводу уколико је намјерио градоначелник да за потребе правдања позива за додјелу плацева дијели градску земљу на то нема право.
- Било да се ради о теретном или бестеретном начину преноса права, или бесплатној додјели, куповини, додјели, полазимо од основних постулата и начела грађанског права, а ослањајући се на традицију Римског права гдје је познато да нико на другог не може пренијети више права него што има - додаје Ђукановић.
Док су институције објашњавале да је процес поклањања земље немогућ, он је оптуживао Скупштину која не подржава реализацију његове сулуде замисли. Када нико није пристао на режирано лудило, а пријаве се намножиле, Станивуковић је сада одлучио да понуди своју земљу.
Током посљедњих мјесеци тврдио је како град на располагању има 1.000 плацева и нагласио да очекује да ће их бити још више. Оглашавало се Правобранилаштво, правници, одборници, сви су причали како Станивуковић обећава немогуће. За све то вријеме у Градску управу сливали су се подаци пријављених младих брачних парова.
На крају, случајно или намјерно, Станивуковић је признао да од приче да ће град дијелити земљу нема ништа. А шта намјерава да дијели питање је да ли зна и он сам.
