Бањалучку пијацу посјећују сви - од људи којима треба конкретан производ, до оних који знатижељно обилазе, све до оних који трагају за, на први поглед, безвриједним стварима.
Препродавачи свега и свачега, често пронађу робу која и продавачима промакне. Иако на столицама испред мноштва робе сједе старији и могло би се рећи неуки људи, они врло добро знају шта продају.
Тешко им шта промакне испод цијене, али понекада у мноштву робе промакне им вриједност појединих производа.
Када се одмакне од дијела гдје се могу купити сточни производи, пијаца хрли од разних колекционара и препродавача. Са свима њима смо разговарали о појединим стварима.
Један од колекционара грамофонских плоча каже за АТВ да продавачи врло добро знају шта имају. Ако је цијена ниска и о њој се да преговарати, најбоље је заобићи плочу, али ако се на прву види да је у добром стању, цијена ће бити папрена.
"Зависи од извођача и плоче. Најпродаванији албуми немају претјерану вриједност, али опет су скупљи од других. Ако видиш да је добар бенд, добар албум, а цијена је 10 КМ и можеш још спустити, најбоље је заобићи. Поврата нема, а плочу не можеш послушати док не дођеш кући. Изнесе се у кутијама стотине плоча и онда се прегледа. Ови што се баве препродајом тачно знају кад треба доћи и покупе најбоље. Послије на интернету продају за добре паре", каже један од колекционара за АТВ.
Причали смо и са човјеком који препродаје, посао је добар али није сигуран.
"Ово успут радим ако сам слободан. Обично погледам шта се тражи, имам неки списак и онда ако налетим добро је. Нису то превелике паре, али може се зарадити по 100 КМ по плочи. Мада ни то није сигурно, ако неко тражи на Ebay-у плочу, ја док је нађем и купим, овај је можда већ нашао код неког другог и онда ми све пропадне. Али добро, могу се барем вратити уложене паре. Будем и у минусу, али опет се поправим неки други пут", прича један од препродавача плоча.
Али нису само плоче од вриједности на бањалучкој пијаци. Тргује се понајвише дресовима који се набављају из иностранства. И то не нови дресови, него они стари којих се рјешавају, а на интернету је помама за њима.
Причали смо и са момком који се живи од препродаје дресова.
"Доста тога се предосјети, али предосјете и ови на вишем нивоу што се баве тим. Кад је објављен онај документарац о Булсима и Џордану услиједила је помама за дресовима Чикага. Не можеш ти тек тако наћи ретро дрес, доступни су ови нови и евентуално Џордан, али ови остали тешко. Када је изашао документарац ја сам кренуо да скупљам њихове дресове. Неке сам продавао па сам повукао док видим колика ће цијена на крају испасти. Чим је завршена прва епизода ови јачи брендови типа адидас и слично су избацили ретро колекцију дресова са именима кошаркаша. Ако хоћеш да имаш Родмана или Пипена треба да платиш 300-400 долара. А ја већ код себе имам доста тих јер их никада нисам успио продати, па ја објавим цијену 100-150 и ишло је као лудо. Тада сам највише зарадио. И сада је хаос за Бекамом, није толики али се тражи. Имам три дреса из Манчестера и могу их продати за фине паре, али чекам још", прича саговорник АТВ-а, али не открива и "другу" страну посла у којој зарађује и више. Истиче само да је редован на пијаци, али да нема увијек среће.
Препродаје се и техника. Нисмо срели купце, али смо причали са продавачима. Елвир који годинама долази на бањалучку пијацу и продаје робу из Њемачке каже да нема времена за интернет продају, али да има, зарађивао би као и препродавачи који долазе код њега.
"Знам ја те њихове форе, само немам времена да се расправљам. Ја набавим добар шпорет, фриждер, телевизор и то продајем за добре паре, а ове глупости по 20 КМ дајем нека носе. Ја цијеним као 40, а обојица знамо да ће то отићи за 20. Они то купују код мене па продају по интернету. Купе Сони за 20 КМ, поправи га и онда узима 100 за то. Могу и ја то јаране, али немам времена. Он мене убија за 20 КМ, а мене чека конкретна муштерија. Кад набављам те глупости набавим у пакету, а шта ћу с тим на крају. Боље узети ишта, него ништа. Телефони иду добро, то узимају нормали људи. Чим он мени крене преговарати за разбијени телефон, ја знам да њему телефон и не треба него нешто муља и препродаје, зато намјерно нећу да спустим. Ко га ј**е", прича Елвир док с цигаретом у руци прича с нама, пази на штанд, продаје, преговара и добацује другим продавачима.
Од игле до локомотиве, дословно све се може наћи на пијаци. Али о неким другим анегдотама и прочама други пут.
