Најбољи тенисер свијета Новак Ђоковић завршио је такмичење на овогодишњем Аустралијан Опену у полуфиналу послије пораза од Јаника Синера, а прије повратка из Мелбурна, свјетски број један дао је опширан интервју за "Канал 9" и емисију "Today Show".
Између осталог говорио је о бројним изазовима са којима се суочава, нарочито када је ријеч о породици и дјеци.
- Син Стефан има девет, а ћерка Тара шест година, сваког дана, недјеље, много тога се дешава. Њој је испао први зуб и ја нисам био ту за то. Истовремено, најважније је све балансирати - рекао је Ђоковић.
Новак је говорио и о менталној снази и дјетињству и одрастању у Србији.
- Прошли смо кроз два рата, ембарго од 1992. до 1996. године када нико од српских спортиста није могао да учествује на спортским такмичењима и то те очврсне, а могло је да оде на другу страну. Мислим да је моја судбина била да играм тенис - рекао је Ђоковић и додао:
- Да ли је то и даље са мном? Могуће, не знам колико, али сигурно има неке везе са мојим одрастањем. Са 12 година било је бомбардовање током два и по сата. Да ли и даље мислим о томе? Понекад, појави се, посебно када чујем ватромет, јер ме то подсјети на бомбе које су експлодирале. Није нарочито пријатно, то је вјероватно траума, али да се вратим на питање – мислим да је повезано са тим што никада не одустајем и то се појави у тренуцима када се ломи меч - објаснио је Ђоковић.
- Има једна изрека код нас у Србији: Можете да нас убијете, али не можете наш дух, нашу душу. Ја вјерујем у то. Погледајте колико је тенисера у историји успјело шта сам ја? Не кажем то да се хвалим, него да се подсјетим, да се уштинем, да погледам шта сам урадио - поручио је српски ас.
Ипак, он не гледа само и искључиво на то.
- Али, то је само једно поглавље мог живота, биће их још много. Очеви треба да се играју са својом дјецом, то ми је омиљени дио дана, када имају моју пажњу, измишљамо ствари и то је стварно најљепше. Недостају ми- истакао је Новак, а преноси Телеграф.рс.
