Тужне вијести погодиле су свијет српског рукомета. Послије дуге и тешке борбе опака болест савладала је Николу Лазића који је преминуо у 36. години и од ког су се опростили бројни рукометаши, тренери, функционери и клубови.
Током своје каријере Лазић је играо у Партизану, Црвеној звезди, али и Шпанији, Африци, Израелу, као и Турској гдје је прошао кроз прави пакао. Његова прича из Турске је заиста филмска, а шта је све прошао тамо открио је у једном интервјуу.
- Ех та Турска. Та екипа је због политичких поена направљена, прикупљање што већег броја гледалаца, долазак градоначелника града на 95 одсто утакмица које играмо код куће, сликања са публиком јер су избори у марту ове године. Наравно да сам се колебао. Из искустава мојих колега ранијих година рекао сам тамо никада не бих играо... Искрено, понио ме је новац који су ми понудили и све се тако брзо одиграло да нисам имао времена да размишљам. Предсједник клуба и тренер су били у Београду гледали играче са једним менаџером ког сам познавао раније, случајно смо се срели на једној утакмици у Београду и попричали. Рекао ми је услове које нисам могао да одбијем... Све је било идеално, испоштовани сви договори до тада, стварно сам мислио да ће то бити пун погодак у сваком смислу, клуб са амбицијама, циљ је био да се уђе у Европу, доста странаца је дошло у ту екипу, укупно 8 нас - рекао је Лазић једном приликом за портал Србијаспорт, па додао:
- Све је кренуло од кад смо дошли тамо. Човјек се просто понашао као да смо његово власништво, дешавало се да нас између два тренинга позове да се у року од пола сата нацртамо код њега у канцеларији, ми се скупимо, покупи нас комби, па нас на пола пута врате назад под изговором да је предсједник заузет сада и да дођемо за сат времена опет. Па опет чекамо, па нас не позове уопште. Па се деси да одемо код њега да нам нешто саопшти, увече послије тренинга нас зове опет на састанак на ком га чекамо и по два сата док он не дође... Притом, ријетко када може неко да му се обрати, да му каже да смо уморни и слично. Желим да нагласим да је у том периоду било скоро до 50 степени напољу преко дана, значи екстремни услови... Није се обазирао на то.
И поред бројних проблема клуб је у првих шест мечева уписао исто толико побједа, али су послије пораза од Бејкоза кренуле муке.
- Да, да кренули смо стварно фуриозно од шест утакмица шест побједа. Десио се тај пораз од Бејкоза који се очекивао послије јако лоших тренинга и притисака који смо доживљавали од стране предсједника још у припремном периоду. Буквално су кренули притисци од прве припремне утакмице, био је на доста тих утакмица и гледао, гдје смо доста добро играли, од 12 утакмица имали смо један пораз, једну неријешену и десет побједа, али га то није задовољавало. Када смо побјеђивали по 10-12 разлике тражио је 15-17, драо се са трибина да још играмо јако иако водимо десет. Наглашавам да су припремне утакмице у питању! Кренула је лига, побјеђивали смо али не са толиком разликом колико је он замишљао, почео је да улази на паузи између полувремена, да нам “скреће пажњу” да се дозовемо памети и томе слично... Послије свих тих константних притисака наравно десио се пораз који је био катастрофалан по њега јер је послије шест побједа помислио да можемо да узмемо титулу гдје је послије утакмице ушао у свлачионицу и све нас отјерао кући да би сутрадан звао на састанак гдје се он није појавио и гдје су нам неки људи тамо саопштили да смо сви кажњени 50 одсто од плате... Ја сам ту почео да се буним да не прихватам то јер ми испуњавамо циљ који нам је задат на почетку сезоне. Гдје ја играм добро (пети стријелац лиге и најбољи стријелац екипе у том тренутку) гдје сам саопштио да не могу више и да желим да идем из клуба. Наравно добио сам негативан одговор - говорио је својевремено Лазић.
Једног играча из тима издвојио је као "србомрзца".
- Та особа је домаћи играч гдје могу слободно да кажем да мрзи Србе, пивотмен који је пристигао из Анталије као “велико” појачање. Прије свега, никакав контакт са њим од самог почетка, његовом кривицом. Нико од нас није мање више имао комуникацију са њим. Тај сукоб је кренуо још у припремном периоду. Када смо видјели да на тренингу шта год радили он само гледа нас пар играча да повриједи, удари, повуче за руку при шуту и много тога гдје смо ми почели да улазимо у сукоб са њим јер смо видјели да то намјерно ради. Видио је и тренер коме смо четири мјесеца скретали пажњу да му скрене пажњу јер ће бити проблема, регаује у тренутку али то траје 2-3 дана и он се враћа на старо. Било је ту више пута директних сукоба који су се рјешавали прекидањем тренинга и ништа више... Да би се послије једног фудбала на тренингу опет директно сукобио са мном, почео да пријети, међутим раздвојили су нас брзо и тренинг се наставио да би послије дест мин видио њега гдје опет на неких десет метара од мене пријети и прича да ћемо послије тренинга напоље да се бијемо гдје нисам могао више и ударио га пар пута.
Послије тога Лазић је суспендован, али није добио раскид уговора.
- Прво је он добио суспензију јер су сви стали на моју страну али десио се тај фамозни први пораз и казна од 50 одсто гдје су њега вратили одмах у тим, ја сам се ту побунио да не желим да будем више са њим у екипи и да не прихватам казну од 50 одсто, мени је саопштено да сам ја одстрањен из тима, кажњен још двије плате које су нам иначе дуговали у том тренутку и да ако хоћу да одем из клуба морам да платим 12.000 евра обештећење. Имам стварно доста добрих понуда али нигдје не могу да одем јер не желе да ми дају папире и плашим се да ћу изгубити полусезону само из нечијег хира. А имам у уговору ту клаузулу да ако ми не дају плату 60 дана да сам слободан и да клуб мора да ми исплати сва дуговања према мени до тада - закључио је у поменутом интервјуу Никола Лазић.
