Пјевачица Вики Миљковић овог викенда је први пут наступила након смрти свог брата Владице Миљковић који је преминуо 28. марта.
Миљковићева је признала колико јој је било тешко да смогне снаге и стане на бину.
Она је овог викенда наступала у Њемачкој а по повратку је открила за Блиц како се осјећа:
- Да вам кажем, тако како морам. Дуго сам размишљала шта да урадим, да ли да откажем и овај викенд наступе. Када се све то десило морам да признам да сам преко ноћи осиједела, али у бувкалном смислу. Јако сам патила и јако ми је било тешко, и сада ми је тешко. Мом срцу и души ће увијек бити тешко - искрена је била пјевачица која признаје да је била у великој недоумици шта да ради.
- Размишљала сам да ли да откажем. У међувремену сам била у Нишу и дали смо прво јутро након сахране, друго јутро, треће јутро, седам дана... Могла сам да откажем и овај и наредних пет викенда, али сам одлучила да живот мора да иде даље. Имам дијете за које морам да се борим. Морам да станем на ноге да будем јака и да својим примјером свом дјетету покажем да мора да се корача даље кроз живот у свим ситуацијама - рекла је пјевачица која признаје да јој наступ и дружење са публиком пријало.
Пјевачица признаје да јој публика даје снагу у тешком периоду кроз који тренутно пролази.
- Публика је толико била уз мене и толико ми је поклонила љубав, подршку, поштовање... Њихова емоција је била мелем за моју душу. Једноставно, живот иде даље. Празнина, туга и бол ће увијек остати и за мојим родитељима и за мојим братом. Након много времена почну да навиру и лијепа сјећања и онда све то изазове осмијех на лицу. Само сам се питала шта би мој брат желио, шта би он урадио и посавјетовао ме и сигурна сам да би то била и његова жеља. Он је исто био музичар и бавили смо се истим послом.
Вики је објаснила и да је сличну ситуацију имала када јој је умро отац, те да ју је брат тада посавјетовао да се врати пјевању.
- Много би је било тешко и данас је и сутра и не знам до када ће бити. Музика помаже и лијечи све. Некада нисам ни схватала колико музика попуњава празнине, али сада се осјећам тако. Глава горе и идемо даље. Он би био јако поносан. Ми смо сличну ситуацију и тада смо породично разговарали и исти став је имао као ја данас.
