Прије 25 година на Зеленом претучен је глумац Драган Максимовић Макса, који је само нешто више од два мјесеца након бруталних батина преминуо.
Глумац Драган Максимовић у својој богатој каријери остварио је више од 60 улога у позоришту, на филму и телевизији, а све је прекинула једна кобна ноћ, након које је преминуо 4. фебруара 2000. године. Блиставу каријеру умјетника промијенила је кобна ноћ 18. новембра 2000. године, када је мучки претучен испред некадашњег ресторана "Бели град" на Зеленом венцу. Максу су, како се сумња, напали хулигани - навијачи Рада, док су пролазници гледали.
Прошло је пуно година од те вечери, а починиоци никада нису пронађени, нити су одговарали за оно што је услиједило.
Нико ништа није предузео да му помогне
Макса је био дугогодишњи астматичар, дијабетичар и свјеже оперисан од катаракте, тако да им се није супротставио. Звјерски су га пребили, и то пред гомилом људи, пролазника, свједока... нико ништа није предузео да му помогне.
Газда кафане, не само да ни на један начин није покушао да заштити глумца, већ их је све истјерао напоље, и испред пивнице почело је зверско пребијање Драгана Максимовића. Пролазници такође нису ништа предузимали, неки су равнодушно окретали главу на другу страну, док су други само немо посматрали овај гнусни чин.
Глумчев рођак га је касније таксијем пребацио у Ургентни центар, гдје су констатовани преломи бутне кости и карлице. Потом је пребачен на ортопедију, а затим на пулмологију. Бутна кост није могла да му срасте, па су га поново вратили на ортопедију али љекари, због све лошијег стања у коме се налазио, нису могли да га оперишу.
Почетком фебруара 2001. године пао је у кому, а преминуо је 4. фебруара 2001. од емболије. И послије свирепог напада, и болна три мјесеца која је провео у болници, до самог краја овај велики умјетник и још већи човјек одбијао је да сарађује са полицијом, и пружи податке о нападу јер је захтијевао да се, како је тада рекао, ови млади људи не гоне кривично.
Заборављен или не?
Спомен-плоча Максимовићу постављена је 18. новембра 2006. на иницијативу редитеља Горана Марковића, који је, у писму градским властима, указао да је Максимовић из неког разлога заборављен, а његов страшан крај заташкан, те да убице нису приведене правди, пише Курир.
Да га једино породица, пријатељи и колеге нису заборавили, говори чињеница да се сваке године мали, али одабрани круг људи окупи на годишњицу смрти овог великана код његове спомен-плоче на Зеленом венцу, гдје полажу вијенце.
Драган је рођен у Подујеву 7. фебруара 1949. године. Након завршеног факултета, постаје стални члан Народног позоришта у коме је одиграо запажене улоге у представама "Сарајевски атентат", "Мандрагола", "Британик", "Лењин, Стаљин, Троцки", "Рибарске свађе". Играо је у филмовима "Петријин венац", "Шмекер", "Време чуда", "Последњи круг у Монци", "Ране", "Нож", "Ми нисмо анђели", "Црни бомбардер", "Лепа села лепо горе", као и у серијама "Отписани", "Дувански пут", "Отворена врата", "Горе доле"...
Током 25 година каријере одиграо је више од 60 филмских и позоришних улога. У београдском насељу Вишњичка бања једна улица носи његово име.
