Међународни тим климатолога открио је да је прашина која је у марту 2022. године стигла у Европу из Сахаре садржала радиоактивне изотопе, али њен извор није био француско нуклеарно тестирање у Алжиру током 1960-их, како се првобитно претпостављало.
Умјесто тога, трагови плутонијума у прашини указују на то да су они потекли из нуклеарних проба које су током Хладног рата изводиле Сједињене Америчке Државе и Совјетски Савез.
Између 1960. и 1966. године, Француска је детонирала 17 нуклеарних бомби у Сахари, док је Алжир још био под њеном колонијалном контролом. Иако су тврдили да се тестови изводе у ненасељеном подручју, хиљаде људи, укључујући и француске војнике, били су изложени радијацији. Неки извори процјењују да је до 60.000 Алжираца било погођено нуклеарним тестирањима, док француско Министарство одбране наводи знатно нижу бројку од 27.000.
У марту 2022. године, снажна олуја подигла је сахарску прашину и пренијела је до Европе.
Научници су анализирали 53 узорка прашине прикупљене на различитим локацијама и открили присуство радиоактивних изотопа.
Иако је прашина потекла из алжирског региона Реган, гдје су Французи вршили нуклеарне пробе, изотопни однос плутонијума није одговарао ономе који би се очекивао од француских бомби (испод 0,07). Умјесто тога, са просјечним односом од 0,187, трагови су се подударали са нуклеарним тестовима САД и СССР-а.
Иако ни САД ни СССР нису тестирали нуклеарно оружје у Сахари, њихове детонације у другим дијeловима свијeта биле су толико снажне да су радиоактивне честице доспјеле у високе слојеве атмосфере и прошириле се широм планете, укључујући и Сахару. Према истраживању, снага француских експлозија чинила је само 0,02% укупне снаге нуклеарних проба које су САД и СССР спровели између 1950. и 1970. године.
Добра вијест је да ниво радиоактивности у сахарској прашини која је доспјела у Европу не представља опасност по здравље. Према стандардима Европске уније, детектовани нивои зрачења су знатно испод безбједносних прагова и нису значајно виши од природне радијације у земљишту. Главни аутор студије, Јангјун Xу-Јанг из Лабораторије за климу и науке о животној средини у Француској, нагласио је да не постоји реалан ризик за јавност.
Иако радиоактивност није проблем, сахарска прашина и даље представља озбиљан еколошки изазов због своје улоге у атмосферском загађењу. Научници истичу да би креатори политика требало да се фокусирају на мјере за смањење посљедица оваквих олуја, али и да информишу јавност да ово загађење није повезано са радиоактивношћу, преноси Нова.рс.