Легенда народне музике Мирослав Илић одржао је емотиван говор на комеморацији Бори Ђорђевићу.
На самом почетку Илић није успио да суздржи сузе, због чега је на кратко прекинуо свој емотивни говор.
"Прије свега искрено саучешће породици и његовим пријатељима, саоборцима из Рибље чорбе и свим његовим саоборцима из тог рок свијета. Драги Боро, ја нисам често био у овој прилици да се опраштам од неког, можда нисам ни највичнији, али нећу те обрукати“, рекао је он.
Илић је истакао да је од раних дана с поносом истицао да је Борин пријатељ из Гимназије, а за сам крај, из текста његове најемотивније пјесме, опростио се од Боре.
"Била је велика привилегија дијелити то вријеме музике са тобом, ти на мом фронту, ја на мом фронту. Што се мене тиче, на твом фронут си био најбољи и сви остали су могли да ти пљуну под прозор јер је то чињеница. С поносом сам истицао да смо другари још из школских дана. Замоли свог Анђела горе да погледа свој дом, почивај у миру, нека ти је вјечна слава“, рекао је.
