Живот Милене Плавшић обиљежиле су бројне трагедије.
Пјевачица народне музике и рођена Бањалучанка, музичку каријеру је започела 1972. године када је имала 15 година, а већ са 18 је била једна од најпопуларнијих пјевачица народе музике.
Врхунац каријере доживјела је 80-их, а неке од њених најпознатијих пјесама су "Јака жена", "Зар ти мене није жао", "Чашу ми тугом налијте", "Ти не знаш, а ја те волим", "Писма ћу твоја чувати", "Пожели нам, мајко, срећу", и у овим крајевима нарочито популарна “Бањалуко и та твоја села”.
Мало ко зна да су њене пјесме биле инспирисане бројни трагедијама које је доживјела, те да је сама компоновала музику и писала текстове.
Како је једном приликом рекла она се кроз писање пјесама борила са бројним трагедијама које су је пратиле кроз живот, те су тако настале неке од њених најљепших пјесма.
“То је за мене веома болно и тешко. Испричаћу први пут шта ми се тада догађало. Најпре 1989. године у саобраћајној несрећи погинуо ми је сестрић, син моје сестре. Потом је две године касније мој рођени брат трагично настрадао. Прегазио га камион у улици где је живео, такорећи испред куће. Нисам стигла ни да се опоравим од тог шока и бола, а већ следеће године 1992, 40 дана пре него што је требало да обележимо годишњицу брату, убијен је његов син од 15 година и то на истом месту где је погинуо и мој брат. Убио га ја школски друг, друге националности. Тада је рат у Босни већ буктао, међуетнички односи су били врло напети. Суд је у пресуди закључио да је то била дечија игра и да нико није крив. Брату дајем годишњицу, братанцу четрдесетодневни помен у исти дан”, кроз сузе је за Курир рекла пјевачица која је морала да прода стан у Београду како би помогла породици.
“Нико од мојих у то вријеме није имао посао, рат је већ увелико трајао. Ја сам продала стан непосредно послије погибије брата, да бих могла од тог новца да му подигнем споменик и да са остатком пара купим мањи стан. Међутим, пошто сам паре оставила у банке код Дафине и Језде, све је то пропало, око 100 хиљада данашњих евра, и ја сам остала и без пара и без стана. Кад ми је убијен братанац морала сам да идем да пјевам да бих зарадила новац за споменик. Тад ми је било најгоре, замислите како сам се ја тада осјећала”, плачући је рекла Плавшићева, која је убрзо послије губитка брата и његовог сина, остала и без оба родитеља.
“Они су од туге умрли. Отац је преминуо 1994, а мајка две и по године касније. Тада сам себи рекла "Има ли краја мојим трагедијама". Али, некако сам и поред свега тога увијек понављала ријечи "буди јака, издржи" Тако сам и написала стихове "сваку буру и олују коју живот спрема срце моје издржаће, ја сам јака жена". То је моја аутобиографска песма. Не бих волела да неко схвати да ја на овај начин желим медијски простор, да сам то хтела до сад бих већ испричала све ово сто пута. Ја сам из свега овога изашла јаче, ожиљци су остали, али се не предајем”.
Пјевачица се први пут се удала јако млада, а исто тако и развела. Други пут се удала за Душка Кнежевића и са њим живјела срећно до краја његовог живота. Душко је преминуо 13. октобра 2020. године од канцера јетре.