Добривоје Топаловић, легендарни пјевач народне музике, заувијек је оставио неизбрисив траг на домаћој музичкој сцени.
Рођен 21. септембра 1944. године у селу Прељина код Чачка, на празник Мала Госпојина, Добривоје је одрастао у скромној породици, а још као младић показивао је несвакидашњи таленат за музику и емоцију.
Иако је након завршене Техничке школе у Чачку уписао Вишу техничку школу у Београду, живот га је ипак одвео другим путем – путем пјесме. Каријеру је започео у локалном културно-умјетничком друштву, а прву плочу "Кад би знала колико те желим" снимио је давне 1968. године. Прави пробој остварио је пјесмом "Еј, да ми је" из 1981, која је обиљежила једну еру народне музике и донијела му огромну популарност.
Током каријере објавио је 26 синглова и 16 албума, а публика га је обожавала због топлине гласа, искрене емоције и става "пјевам из душе или не пјевам уопште". Његове пјесме попут "Црно вино, црне очи", "Кад бих могао и умро бих за те" и "Опрости ми што те волим" и данас се радо слушају.
Својевремено је, иначе, говорио како се "на селу може преживјети и у најтежа времена, док у граду глад брзо покуца на врата".
Читаво његово дјетињство било је везано за једно, а имао је обичај и да тврди како су "људи који су цијели живот провели у граду хендикепирани у односу на оне са села".
"Поготово је то изражено данас у вријеме велике економске кризе. На селу се може преживјети и у најтежа времена, док у граду глад брзо покуца на врата", причао је он за живота.
Познат као велики боем и љубитељ кафанског амбијента, волио је друштво, цигарете и чашицу ракије. Ипак, његов начин живота оставио је трага. Године 2020. дијагностикован му је карцином плућа. Иако је примио терапије и провео више недјеља у болници у Чачку и на лијечењу у Београду, одлучио је да посљедње дане живота проведе код куће, окружен породицом и најмилијима.
Пјевач Мирослав Илић је био у контакту са Добривојем до његових посљедњих момената живота.
"Прошли смо свашта заједно. Добар дио живота смо провели заједно и то у оно најљепше доба нашег заната. Ипак, нисмо се одавно видјели. Не само због његове болести, већ је и Добривоје изабрао тако. Мало се дистанцирао од свега пред крај живота", каже Мирослав.
Преминуо је 16. јуна 2020. године у 76. години, тихо и достојанствено, како је и живио. По сопственој жељи, сахрањен је у родној Прељини, а опроштај од њега био је емотиван и достојан великана. Присуствовали су бројни пријатељи, колеге и чланови породице, међу којима и Мирослав Илић, његов кум и дугогодишњи пријатељ.
Добривоје Топаловић није био само пјевач – био је глас народа, интерпретатор туге, љубави и истине. Његово насљеђе живи кроз музику, а сјећање на њега остаје урезано у срцима свих оних који су га слушали и вољели, пише "Стил".
.webp)
