Мирослав Илић толико воли своје родне Мрчајевце да је на сеоском гробљу обиљежио мјесто на којем ће бити сахрањен.
Кроз читаву његову животну причу преплићу се Мрчајевци, па се нисмо изненадили што је баш то село надомак Чачка изабрао за своју вјечну кућу.
- Ја сам већ изабрао гробно мјесто за мене и моју Гордану. Морао сам да резервишем мјесто на нашем мјесном гробљу. Поставили смо двије бетонске ограде, које нас чекају кад дође вријеме за то. Нисам изабрао споменик и надам се да још не треба да размишљам о томе - каже Мирослав на почетку своје животне исповијести за Хит и додаје да никада није ни помишљао да његова вјечна кућа може да буде на неком другом мјесту:
- Наравно да ће бити у Мрчајевцима, па гдје друго? Мој пријатељ Жика из Париза ме је одвео у град Коломбе на сјевероистоку Француске, гдје је сахрањен чувени генерал Шарл де Гол. Посјетио сам његову вјечну кућу и одушевио се када сам видио да се Де Голов споменик не разликује од било ког другог на том малом гробљу. И ја сам пожелио нешто слично да направим за себе... Ако сам заслужио, неко ће једног дана навратити и на мој гроб. Ако нисам, неће...
Мирослава за Мрчајевце везује толико тога: дјетињство, родитељи, младалачке љубави, први музички кораци, али и земљак Обрен Пјевовић, покојни композитор и текстописац који му је написао велике хитове.
- Срце ми је заиграло од среће када сам недавно видио да је мој музички отац Обрен добио улицу у Мрчајевцима. Ја вама не умијем ријечима да опишем те емоције када дођем у своје родно село. Волио бих да се тамо преселим када одем у пензију, да чувам двадесетак оваца, шетам по воћњаку и обрађујем нешто мало земље - прича Илић, који сваки слободан тренутак проводи у овом насељу у моравичком округу:
- Кад год ухватим неку кривину, одлазим тамо. Живим у Београду и волим тај град, али ми се душа разгали само када сам у Мрчајевцима, то је нешто необјашњиво. Тада помислим у себи: "Ма, какав Београд, ово овдје је рај."
Тешко му је било да оде из тог свог раја, па је у Мрчајевцима живио до своје 37. године. Мајка Милица и отац Живота одмалена су му усадили љубав према музици:
- Мој отац Жико пјевао је у сеоском хору који у нашем селу постоји дуже од сто година. Мајка Милица је такође пјевала као славуј. Имала је диван глас и још бољи слух. Увече, када се врати са њиве, пјевала ми је нешто попут успаванке. Због ње и за њену љубав сам и почео да се бавим музиком, да живим за пјесму, а касније и од пјесме.
