Славни музичар Сид Вишус, једна од најмистичнијих фигура панк покрета седамдесетих, 10. маја би, да су околности биле другачије, прославио свој 68. рођендан. Каријеру панкера који је постао познат по својој дрској, бунтовничкој личности, нажалост, обиљежиле су и самодеструктивне склоности које су и довеле до прераног краја његовог живота.
Имао је само 21. годину када је преминуо усљед предозирања хероином.
Његова смрт догодила се у Њујорку, свега неколико мјесеци након што је његова дјевојка, Ненси Спанген, пронађена мртва у хотелској соби у Хотелу Челси, убодена ножем. Сид је био главни осумњичени за њено убиство и тада је био пуштен уз кауцију, чекајући суђење. Дан прије смрти, прослављао је своју привремену слободу и, према свједочењима, кобни хероин му је дала његова мајка, која га је и пронашла мртвог сљедећег јутра.
Ко је био Сид Вишус?
Сајмон Џон Ричи, како је право име славног панкера, настао је као плод љубави између његове мајке Ен и Џона Ричија.
Ен је својевремено напустила школу и придружила се британској војсци, гдје је упознала Сидовог оца, гардисту који је служио у Бакингемској палати и свирао тромбон полупрофесионално на џез сцени у Лондону. Недуго након порођаја, Ен се сели са Сидом на Ибицу, очекујући да ће им се придружити Џон, – што се није десило, нити им је он икада пружио финансијску подршку. Према наводима, Ен је продавала марихуану како би преживјели.
Уз помоћ британске амбасаде у Шпанији, Ен се враћа у Енглеску и 1965. се удаје за Кристофера Беверлија, који је преминуо шест мјесеци касније од отказивања бубрега. Ен и Сајмон живот настављају у Кенту, а потом у Лондону гдје Сајмон креће да користи име Џон Беверли.
Мајка била зависница
До 1973. године, Ен је била потпуно обузета зависношћу од хероина, до те мјере да, према ријечима Ричијевог пријатеља Џона Вордла из интервјуа из 2009, није ни знала да њен син похађа школу за ученике са потешкоћама као и да је имао жеље да се убије.
Када је напунио 16, Ен га избацује из куће о чему је причала у интервјуу 1988: "Сјећам се да сам му рекла: 'Или ти или ја, и нећу бити ја. Морам да сачувам себе, а ти – марш.' Он је рекао: 'Немам гдје да идем', а ја сам одговорила: 'Није ме брига.'"
Те 1973. Сајмон упознаје колегу из школе Џона Лајдона, који га уводи у друштво својих пријатеља Џона Греја и Џона Вордла. Четворка, позната као "Четири Џона", напушта школу и почиње да илегално живи у напуштеним зградама.
Тројица од њих добијају надимке: Лајдон прозива Сајмона "Сид Вишус" након што га је угризао његов хрчак Сид; Лајдон постаје "Џони Ротен", а Ричи Вордла прозива "Џах Вобл".
Њих четворица проводили су вријеме по Кинг'с Роаду у Челсију, тадашњем центру музичке и модне сцене. Омиљено мјесто им је била продавница одјеће Сеx коју су држали Малколм Мекларен и Вивијен Вествуд.
Према Лајдону, он и Вишес су неко вријеме свирали на улици: Лајдон је пјевао и повремено свирао виолину, а Вишес тамбурин или акустичну гитару. Изводили су обраде пјесама Алиса Купера, а људи су им често давали новац да престану.
Настанак "Се*с Пистолса"
Године 1975, Лајдон, Стив Џонс, Глен Метлок и Пол Кук оснивају бенд "Се* Пистолс", са Меклареном као менаџером, а само двије године касније, Глен је "избачен из бенда јер је волио Битлсе". Умјесто њега, у бенд је примљен Сид Вишес.
Сид вишус у Пистолсима
Као једна од водећих снага панк музике, бенд је свирао брзе кратке пјесме, изражавајући анксиозност и фрустрацију због друштвених и политичких услова тог времена. За разлику од музичких извођача претходних генерација, група није била заинтересована за продукцију хитова или задовољавање било кога осим себе. Чак и прије него што им се Вишес придружио, Пистолси су били познати по томе што су изазивали велику пометњу. Током уживо телевизијског интервјуа 1976. године, изговорили су толико псовки да их је њихова издавачка кућа убрзо отпустила.
Вишес је био најватренији фан Пистолса – није пропуштао ниједан наступ. Подстицан је да буде пијан и проблематичан, а његов пријатељ Џах Вобл рекао је: "Сид је жртвован од стране људи из окружења бенда. Ниједан од њих не би отишао тако далеко. Он је био њихов камиказа, а они су му радо везали каиш и послали га.“
Сид забија поломљену флашу у лице сниматеља
У марту 1977, Пистолси потписују уговор са издавачком кућом A&M Records. Прославу обиљежавају хаотично – уништавају просторије компаније, а потом организују приватну забаву у култном клубу гдје су долазиле звијезде лондонске сцене.
Током вечери, суочавају се са водитељем ББЦ-а Бобом Харисом, и затварају га иза шанка с поломљеним флашама у рукама, захтијевајући да им каже када ће гостовати у његовој емисији. Слиједи туча, а Вишес забија поломљену боцу у лице ББЦ-јевог тонца Џорџа Николсона.
Хариса спасава техничка екипа бенда Procol Harum, која га износи из клуба, гдје затичу полицијски кордон око читавог блока. Иако нико из бенда није ухапшен, наредног дана А&М раскида уговор, а радио станица Capital Radio забрањује пуштање њихове музике.
Сид није знао да свира
Иначе, Вишес први пут свира са бендом 3. априла 1977. на концерту у биоскопу The Screen on the Green. Снимак тог наступа ушао је у документарац Punk Rock Movie редитеља Дона Летса. Но, интересантно је да Сид у том тренутку готово да није знао да свира – гитариста Стив Џонс одсвирао је већину бас дионица на деби албуму бенда "Never Mind the Bollocks, Here's the Se* Pistols".
Вишесу је дозвољено да одсвира бас само на једној песми, "Bodies", али је и ту касније преправљен његов снимак. Већину проба и снимања пропустио је због хоспитализације – имао је хепатитис, највјероватније изазван интравенозним узимањем дрога. У том периоду, Вишес већ користи хероин, а многи вјерују да му га је набављала мајка. Ди Ди Рамоне више пута га је видио како се дрогира, а пријатељ Џон Греј га је затекао како убризгава спид док је још живио са мајком – Вишес му је тада рекао: "То је од моје кеве."
Те исте године, Сид упознаје Ненси Спанџен, Американку која је живјела у Лондону, познату по нестабилном понашању и зависности од хероина и ту креће његов крај.
Веза са Ненси
Ненси Спанген била је групи дјевојка, а посебно је вољела панк окупљања. Такође се бавила и диловањем наркотика што је у очима Сида био само још један плус.
За разлику од остатка бенда, који су били против ње толико да јој нису дозволили да са њима иде на турнеје, Сид је био опчињен њом, упркос томе што ју је пратила репутација наркоманке и "покретне невоље".
"Ненси је научила Сида све о се*су и дрогама и о начину живота њујоршких рокера", испричао је је Мекларен касније.
Чланови бенда се нису срамили да јавно кажу да је Сидова зависност успоравала групу и да управо то узрок отказаних или прекинутих наступа. Његов однос са Ненси је само погоршао стање. На крају, у јануару 1978. године, "Се*с Пистолси" су се распали, због, како су навели, Вишусовог порока и зависности и, између осталог, због Сидове везе са Ненси.
Сид и Ненси су имали изразито буран и токсичан однос који је убрзо постао познат као једна од најмрачнијих прича панк сцене. Њих двоје су се често свађали, физички сукобљавали и повријеђивали једно друго. Вишес је у неким тренуцима био брижан према њој, али је такође више пута насилан. Били су опсесивно везани, дијелили су деструктивне навике и живјели у изолацији, нарочито након распада Пистолса.
Након тога, Сид и Ненси су се уселили у хотел "Челси". Хотел "Челси" је био познат у умјетничким круговима и код музичара. Пар је често окупљао "екипу" у својој хотелској соби, а свједоци су потврдили да је Сид узимао огромне количине наркотика.
Те вечери када је Ненси страдала, Сид је, према ријечима очевидаца, узео чак 30 таблета, и био је у коматозном стању.
Око пола три изјутра 12. октобра, Ненси је замолила Сидовог тјелохранитеља и дилера да набави "дилаудид", опијат и аналгетик. У пола осам ујутру, из собе број 100 гдје су боравили Сид и Ненси чуо се женски крик. У 10 сати, Сид је назвао је рецепцију, тражећи помоћ. Особље хотела је дошло до собе гдје су затекли Ненси Спанген, голу до пола на поду купатила, са ножем забоденим у стомак.
Двадесетогодишња дјевојка је искрварила до смрти. Сид Вишус је ухапшен. Био је под дејством опијата, оптужен за убиство своје дјевојке Ненси Спанген.
Неуспјели самоубилачки договор?
Тад, неколико медија је извјестило да је Сид признао злочин реченицом: "Јесам, ја сам то учинио… јер сам је**на џукела", због чега полиција није сумњала ни на ког другог. Међутим, послије хапшења Сида Вишуса откривено је да је он спавао кад се убиство догодило. Јавност, укључујући Сидове пријатеље и породицу, је вјеровала у музичареве тврдње.
Многи су спекулисали да је трагичан догађај настао као резултат неуспјелог самоубилачког договора, који је пар романтизирао као панк верзију Ромеа и Јулије.
"Она је била његова прва и једина љубав у животу", рекао је МекЛарен. "Вјерујем да је Сид невин".
Теорије о убици?
Постоји више теорија о томе ко је заправо убио Ненси Спанџен. Једна од најпознатијих потиче од редитеља Фила Стронгмена, који у својој књизи тврди да је убица био глумац Рокетс Редглер. Он наводи да је Редглер знао да се у соби налази велика количина новца и да је он донио лијекове на забаву те вечери. Иако је Редглер јавно негирао да је умијешан, наводно је у приватним разговорима признао пријатељима. Међутим, неки, попут Хауија Пајра, тврде да је Редглер био склон измишљању прича како би био у центру пажње.
У причу је уплетен и панк музичар Неон Леон, Редглеров пријатељ, који је живио у истој згради као и Сид и Ненси. Полиција је код њега пронашла Вишесову кожну јакну и друге личне ствари, за које је Леон тврдио да му их је Сид сам дао на чување. Касније их је предао властима. Новинар Лестер Бенгс је изјавио да је телефоном разговарао с Леоном након Ненсине смрти и да му је овај рекао да зна ко је убица — али није желио да открије његово име. Леон је касније, у својим мемоарима, тврдио да је тада већ био напустио хотел и да тај разговор с Бенгсом није ни могао да се догоди.
Хероин дошао по своје
Непуна четири мјесеца послије хапшења, Сид је умро од предозирања хероином. Био је на слободи и правио је журку у стану у Гринич вилиџу, пошто се вратио из затвора и са педесетпетодневне рехабилитације од дроге.
Сид је био у затвору због насртаја на брата Пети Смит, Тода. Наиме, Сид је напао Тода са поломљеном боцом пива у ноћном клубу "Хура", док је био на условној слободи, након што је ухапшен због сумње да је убио Ненси.
Сидов леш су пронашле његова мајка и нова дјевојка. Имао је 21 годину. Након смрти Сида Вишуса, полиција је затворила случај Ненси Спанген. Главни осумњичени је био мртав и полицији се чинило бесмислено да настави са истрагом.
(Мондо)
.webp)
