Бранислав Лечић, који је недавно одустао од тужбе упућене колегиници Анђели Јовановић, био је на корак да дигне руке од глуме и да се замонаши у манастиру Хиландар на Светој гори.
Како је једном приликом испричао, он је у задужбини династије Немањића три мјесеца живио као монах. Лечић је тада истакао да му није падало тешко да ради на манастирском имању и у кухињи и да би и сада могао да се поново окуша у свему томе. Када се одлучио на ову авантуру 1991. године, имао је тек 33 година, а једина сатисфакција била му је да упозна своју религију.
"У Хиландару бих могао да проведем читав живот, сигуран сам у то. Тамо сам добио своју монашку одору, радио сам у винограду и у кухињи, припремао дрва... У Хиландар сам дошао с амбицијом да тамо останем дуже вријеме. Нисам могао да предвидим колико, али сам добио одобрење београдске патријаршије да не будем туриста него један од искушеника. Вријеме сам проводио с монасима, нисам излазио из њиховог круга. Имао сам своју монашку одору, радио сам у винограду и у кухињи, припремао дрва и све остало што је било потребно. Тада сам имао 33 године, то је било пет година прије него што сам се оженио првом супругом", испричао је глумац.
Данас, 33 године касније, Лечић каже да би могао да се замонаши, и то трајно, уколико осјети потребу за тим.
"Отишао сам у Хиландар зато што је то духовно мјесто православне вјере, којој ми припадамо. Пошао сам од тога да изучавање духовности мора да почне од мјеста где сте рођени. Ја сам рођен у Србији, она је моја мајка, земља коју волим и припада корпусу православне религије. Зато сам морао да одем на сва та света мјеста како бих осјетио ту њихову енергију. Хиландар је мјесто гдје бих могао да проведем читав живот, сигуран сам да бих могао да живим монашким животом", рекао је Бранислав.
Време проведено у манастиру, где важе посебна правила за њега, било је богато искуство које му је помогло да се боље снађе по повратку у сурову стварност каква је била деведесетих на овим просторима.
"Када сам се вратио, видио сам да се у Србији нешто чудно, врло лоше дешава. Онда се догодио 9. март. Био сам на улицама, пред воденим шмрковима, тенковима", присјетио се Лека свог учешћа у демонстрацијама против Милошевићевог режима.
