Челник Гранд продукције, Саша Поповић, данас ће бити сахрањен на Бежанијском гробљу.
Комеморација се одржава у Сава центру од 10 часова.
На улазу се налази црно-бијела фотографија Саше Поповића, као и бијеле руже које симболизују слободу и мир.
Водитељ Воја Недељковић повео је главну ријеч. Он је првенствено позвао све окупљене да устану на минут ћутања у част покојнику.
Потом је пуштен снимак који чини компилација његових интервјуа у којима је говорио о свом дјетињству, одрастању и животу, уз пјесму "Роде ће се вратити", посљедњу коју је компоновао.
"Кад бих се опет родио, волио бих да се родим у земљи која се зове Југославија", једна је од Сашиних реченица, као и: "Ја сам у моју супругу Сузану заљубљен 24 сата, ја сам први коју је своју ћерку ужео у руке, а Данијела гледам као своје дијете, не "као", прихватио сам га, потпуно".
Такође, говорио је о својим родитељима.
"Неком новом Саши Поповићу кажем да ради посао који мисли да ће радити најбоље, који воли и зна да ради. Живот мора да "иде даље", последње су речи филма.
Ана Бекута обратила се пристнима ријечима:
"Дан или два након ове тужне вијести чула сам пјесму Џибонија "Дрво", које представља живот. Џибони моли Бога да, као и дрво, постане нешто добро. Увијек нам нека песма запре у глави када чујемо вијести туге, тако ће ме ова песма од сада подсјећати на нашег Сашу. Био је као тај дрвени оквир за слике, многим младим људима је постао оквир каријере. Шаша је увек хтио да буде бољи, иако је већ превише добар. Никада није био трн у оку, нити је његово дрво било стуб срама. Као дрво је умро, борио се у три годишња доба и вјеровао да ће све бити у реду. Драги наш Сале, био си нам рука за коју смо се сви ми придржавали, склониште кад су биле болује, кров сваке куће. Нека ти је вечна слава, хвала ти", рекла је Ана и са кнедлом у грлу запјевала неколико стихова.
Након тога, Марија Шерифовић одржала је говор:
"Не знам никога ко је са толико страсти радио овај наш посао. Само чекам да ћеш да се појавиш иза неког угла... Умио си из свакога да извучеш оно најбоље, и да усадиш тај твој жар у свакога с ким си радио... Ништа више неће бити исто и не само на естради, него и у души, чији си део однео пре пар дана. Знаш да ћеш нам свима недостајати. Посебно твојој породици за коју немаш бриге јер смо сви ту. Тамо гдје си сада желим ти сунчане дане како би спустио кров на кабриолету и уживао у вожњи. И да, почни да спремаш неки нови пројекат тамо горе, и све нас чекај", говорила је Марија кроз сузе.
Након неколико пријатеља који су имали опроштајни говор, комеморација се завршила громогласним аплаузом:
"Заслужио је, хајде да га испратимо великим аплаузом", рекао је Воја Недељковић а сви су устали и Сава центром се заорио дуг аплауз.
(Фото: screenshot Телеграф.рс)
